Bunjevci

KOD BUNJEVACA PRI KRAJU XIX VIKA

Kad su muška dica dorasla do 18-19, a ženska do 17-18 godina onda im je nastajalo vrime od ženidbe i udaje, pa ako dotle momak nije našo divojku koja bi bila po volji i njemu i njegovoj familiji, onda bi momkova mater i koja od tetaka, strina jel ujna očle do kola da snaju izaberu.

Mladež je imala prilike na DIVANU i u KOLU upoznat se i OBIGENISAT SE, al je divojku jel momka birala SPRAM SEBE, PO UGLEDU i ATARU familije.

Kad bi starešine odlučile da momka ožene, u divojačku kuću bi se odnela RAKIJA, koja se sastojala od velike svilene marame, vezene i urešene rojtama, maramice u ruke, od nikoliko banaka papirnog novca, naspram njevog imovnog stanja i od jabuke nazadivane zlatnim, srebrnim i bakarnim novcom.

Pokadkad su se nosile, osim rojtoški marama, maramice, novci i jabuke, još i dvi bočice slatke rakije u maloj kotarici, iskićenoj perlicama i pantljikama. Ovako iskićena rakija zvala se ROZOLIJA. Bogatije familije su često nosile i jedan jel dva niza dukata u rozoliji.

Rakija se nosila na kolima i na konjima, a nosile su je, po mogućstvu, dvi mlade iz momkova roda. Ako je momak imo stariju udatu sestru ona je bila uvik jedna od RAKIJARA, al divojke nikako.

Kad bi rakijare stigle divojačkoj kući one su nazivale: „Faljen Isus, jestel radi gostima?” Domaćini su odgovarali: „Uvik Isus faljen bio, dobrima uvik!” Onda bi rakijare nastavile: „Mi smo čuli da vi imate divojku”, na što bi se odgovaralo: „Imamo.” Tad bi rakijare kazle: „Mi smo došle daje zaprosimo za našeg momka”, a domaćini su odgovarali: „Divojačka su vrata otvorena.”

U slučaju daje rozolija doneta u kuću di momkova familija nije dobro poznata, rakijare bi kazale ime momka, čiji je sin, imovno stanje, broj muške i ženske diče u familiji i sotim bi rozoliju metnile na astal, pa očle kući.

Divojačkoj kući bi onda došle komšije i poznanici koji su vidili i čuli za rakijare. Došli bi da vide ŠTAje u rozoliji, najbliži članovi familije bi se oma skupili da se dogovore o sudbini rakije ako već stvar prid rakijom nije bila unaprid udešena PO ULOCIMA. Ako se rakija prima onda se to sutradan poruči po kakoj pouzdanoj osobi, a ako se odbija, onda se, isto, najkasnije sutradan, rakija vraća.

Ako rakija ostane onda za nikoliko dana dođe svekar, svekrova i još kogod od najbliži DA DIVOJKU ZAPIJU.

Posli šta su nazvali Faljen Isus, jel se domaćini raduju gostima i posli odgovora domaćina, dobrima uvik, gosti metnu na astal bocu rakije koju bi doneli, pa bi se zametnio divan o tom šta će i kako će bit na vinčanju. Dogovarali su se i o vinčanom ruvu, jel svekar da pravi, pa kako napravi tako će mu snaja i nosit. Zatim se vodijo divan o darovima. Divojačka mater je znala staje njezina dužnost: pripravit dar za momkovu kuću, svekru, svekrovi, didi, majki, diverovima, zetovima, kumu, kumi, starom svatu i starosvatici po košulju, a zaovama i jetrvama po maramu.

Ako, pak, svekar i svekrova žele da se donese dar još i za nike druge rođake onda je njeva dužnost da dadu na DAROVINU.

Kad je i to svršeno, donese se na astal rakija jel rozolija i uzove se i divojka. Ona poljubi starije goste u ruku, a mlađe u lice. Sad svekar prida divojki u pregaču sve što je doneseno i od tad je to njezina svojina. Ovom se prilikom ugovori i dan RUKOVANJA, šta je uvik u nedilju. Taj dan već do podne nakiti divojka perlicama svoje drugarice, družinu sa divana, šta je znak da se od družine jedna udaje.

Za rukovanje već se zgotovi SVEKRVINO RUVO i divojka u tom ruvu čeka goste na vrati od sobe, koji dolaze na kolima sa svirkom. Na rukovanje se zovu bliži rođaci i s jedne i s druge strane. Divojka u društvu svoji drugarica jel mladi rođakinja čeka goste i svakog poljubi, starije u ruku, a mlađe u lice, nju svi gosti darivaje novcom. Kad su svi ušli, momkova sestra jel koja mlađa rođakinja pripne divojki perlicu nuz kosu, a divojka nakiti perlicom mlađe goste, muške i ženske. Iza tog svirci sviraje kolo u koje momkova sestra uvodi divojku.

Uveče, posli večere, dolazi ĐUVEGIJA sa svojim drugovima i svircima. Divojka dočekuje i nji na vrati kogod i prve goste, sa momkom se rukuje, a njegove drugove poljubi u lice, oni je, darivaje novcom, no dešavalo se da đuvegija sa svojim društvom i ne dođe.

I ovi gosti budu posluženi večerom. Posli večere odigra se nikolko igara, pa đuvegija u pratnji svoji drugova i svoje svirke odlazi. Divojka se od nji oprašta na isti način a oni je ponovo darivaje. Ostali gosti ostaju do posli ponoći, a pokadkad i do zore. Sa divojkom se opraštaje kogod i kod dolaska, sa poljupcom i darivanjem.

Od rukovanja pa do vinčanja, svake nedilje dođe kogod od mlađi ženski sa momačke strane divojačkoj kući da vodi divojku u crkvu. Mlada prija koja dođe donese sa sobom jednu bocu rakije i pridaje divojačkoj materi. Divojka je čeka naročito očešljana i obučena, poljubi je, a gošća je dariva novcom.

Dan svadbe je bivo ponediljak, ako je zbog čega god to bilo nemoguće, onda se svatkovalo u sridu. Ako je svadba u ponediljak, onda je divojačko ruvo i darovi složeno najkasnije u subatu, a u nedilju bi dolazili rođaci i poznanici da vide KAKO JE POSLAGANO. Osim lipo poslaganog mnoštva ruva, vridno je bilo vidit ukusno šlingovane uzgljance i dunje pune paperja, perine, kašmirske i atlaske jorgane.

Ako mladoženja oće da ima MASTALUNDŽIJE (MASTALUNDŽIJE: zovu se oni mladići, koji prate mladu prilikom vinčanja. Ovaj običaj potiče iz vrimena kada su ove krajeve zaposedali Turci…Mastalundžije su tada bili oružana pratnja junački mladića, koji su čuvali đuvegijinu zaručnicu od turski otmičara. U vezi sa mastalundžijama su i „trojanice” - tri napitnice, koje su se pile, pošto su mastalundžije provele nevcstu i to obično u čast dva nevestina najrabrija čuvara „staćale” koji su se za nju borili do poslidnje kapi krvi. Ako bi oni izginili, a divojka srićno stigla kući onda ,,u ime srićnog oslobođenja”, prvu čašu rujna vina pili su u zdravlje i slavu „novajlije”, drugu čašu u zdravlje i slavu jednoga „staćale” čuvara, a drugu čašu u zdravlje i slavu drugoga „staćale” čuvara.), tu osobitost bunjevački svatova, onda se još za vrimena poštara za nji međ rođacima i preteljima. Od šest manje slabo se sastavljalo, a što ji je više bilo, to je viđenije, pa je bilo i po dvanajst. Mastalundžijama su kitili šešire perlicama, a prsa perlicama i pantljikama. Konje su zastirali peškirima od usnovaka jel od svile, a za oglavnik kod čela vezale su se pantljike.

U nedilju posli užne (ručka) kad su mastalundžije krećale zvat svatove, najpre bi došle divojačkoj kući da ji divojka nakiti perlicama i pantljikama. Ona bi ji dočekala i poljubila, a oni su je darivali, zatim ji je iskitila, i nji i konje, pa su onda pošli ZVATI U SVATOVE.

Kad dođu kući koja se zove, oni pridadu pozdrav domaćina koji ženi sina i nji zove za sutradan u čast, i di će, i kada će bit vinčanje, i kace se dovest divojka. Domaćini su odgovarali: „Fala kad nisu zaboravili za nas”, pa bi mastalundžije ponudili vinom.

Ako je bilo tusta familija koje se zovu onda bi mastalundžije sjašile samo kod kuma i starog svata, a ostale bi zvali s konja i dalje jašili. No bilo je i mastalundžija koje su svatove kupile vozeć se u kolima.

U nedilju prid vinčanje ide se RAD ALJINA. Mlađi i bliži rođaci bi se krenili divojačkoj kući kolima i sa svirkom rad aljina. Divojka ji dočeka ko i kod rukovanja. Kad bi pretelji ušli, kolo bi zaigralo, a posli igre su izveli divojku u drugu sobu, aljine bi metnili na preteljska kola i odneli. Onda se večeralo kod obadvi kuće, posli večere bi mladež sa momačke strane opet posidala na kola, uzela svirče i očla OBALAZIT DIVOJKU. Dočekivani su na isti način kogod i onda kada su dolazili RAD ALJINA, pa bi se posli odigranog kola i drugi igara vraćali momkovoj kući.

U ponediljak ujtru su se počimali skupljat UZVANICI kod obadvi kuće noseć DAR i KRAVALJ. Kravalj se sastojo od slatki kolača il torte i boce vina. Svatovi sa momačke strane su kićeni perlicama, a konji pantljikama, naročito su kićeni pantljikama konji kuma i starog svata. Svatovi sa divojačke strane nisu se kitili, a divojka osim mastalundžija kitila bi pantljikama samo konje kumova i starog svata.

Oko jedanajst sati bi se digli svatovi od momačke kuće u kolima sa dobrim konjima. Naprid su išle mastalundžije, za njima kum sa đuvegijom, pa svirci i kumovi, onda stari svat sa starosvaticom, a prid njima mlada zaova jel mlada rođaka đuvegijina sa vincom u škatulji. Ostali su se svatovi redali jedan za drugim i red je pokadkad bijo iz 40-50 pa i priko 50 kola. Kad bi svatovi stigli kući divojačkoj, kum i đuvegija, a i stari svat, nisu salazili s kola. U kuću bi ušli starosvatica, zaova s vincom i još nikolko od mlađi i bliži rodova, pa bi metnili divojki vinac na glavu. Još bi sjašili i dva mastalundžije da divojku izvedu na kola pa bi je onda poveli u crkvu na vinčanje pod svetom misom koja je za to poručena bila.

Posli vinčanja su donosili divojku natrag roditeljskoj kući i tu ostavljali dva gosta koji se zovu STAĆALE. Njima je dužnost bila da čuvaje divojku i da svaku čašu ispiju, pa i trojanice, koje bi pretelji s njima nazdravljali. Staćale je divojka darivala peškirima. S njima bi ostajalo još nikoliko mali JENGA koje bi divojka iskitila perlicama i pantljikama.

Iza tog bi bila velika UŽNA kod obadvi kuće, a posli užne bi mastalundžije i mladež na kolima i konjima išla OBILAZIT DIVOJKU. Tu bi se kolo odigralo, pilo, nazdravljalo, pa bi se mladež vratila da posli kratkog vrimena OBIĐE I PO DRUGI PUT DIVOJKU.

Posli podne oko četri sata bi se digli svatovi da DOVEDU DIVOJKU. Svatovi su išli istim redom kako su išli i na vinčanje. Po divojku su išli isti oni koji su prid vinčanje salazili. Tad se divojka od svoji opraštala plačući i za to vrime su svirci svirali ŽALOVAC, a niki od svatova, jel svirci, pivali bi pismu: „SVATOVI URANILI PUT IZGUBILI”. Kad je divojka povedena na kola starog svata onda se sviro „SVATOVAC”.

Prid divojku bi sašla koja od mlađi rođakinja i držala TORTU koja se sa divojkom šalje preteljskoj kući. Kad bi se svatovi krenili, o točak starosvatski kola se razbijala boca, čaša jel bokal u znak da je divojka sašla sa GORNJE POLICE. Onda bi u kola posidali i divojački svatovi i otpratili svoju divojku do momačke kuće.

Divojka se nosila NA DALEKO ZAOBALAZEC dok bi stigla momačkoj kući. Na domak kuće bi izneli prid divojku MALO MUŠKO DITE koje bi ona privatila, poljubila i dala mu perlicama i pantljikama iskićenog konja (sigračku), za to spremljenog i metnutog sa divojkom na kola. Svatovi ulaze u avliju dolazeć iz pridkuće i stari svat bi stavo sa kolima prid vrata od kuće, di ga je čeko svekar koji je moro SNAJU ISKUPIT. Svekar ne bi oma davo onoliko šta je stari svat tražijo, onda bi kola krenila i u avliji se okrenila, pa se opet zaustavila prid vratima. To bi se radilo nikolko puta, dok se ne bi pogodili. Kad su se pogodili onda bi svekar snaju iskupijo i sa kola skinio, a ona bi ga u ruku poljubila. Isto tako i svekrovu koja je vodila po čistim usnovkama za to prostrtim, najpre POD ODŽAK, tj. kod ognjišta, da divojka PROMIŠA ILO, pa da bidne dobra gazdarica. Zatim je uvede u sobu di se dotleg skupe najstarije rođake koje svekrova divojki po redu pokaže, a ona ji sve u ruku poljubi i oni je darivaje novcom.

Za to vrime svatovi su posalazili sa kola a svirci kolo zasvirali. Divojku bi tad izvela u kolo svekrova jel zaova. Kad je kolo bilo u jeku pritvorila bi se kapija i vrataca od avlije, a kogod od muških bi uzo uzgljancu perja staje svekrova pripravila, pa bi zašo med svatove i perjem ji posipo. Divojku bi tad, većinom, ubrzo odveli, ali ostale ne bi štedili, osobito muškarce, pa ni za gospodu nije bilo pročke. RASIPANJE PERJA je pravilo ciku i graju, smijanje i veselo zadirkivanje. Posli dvi, tri igre divojka se PRISVLAČILA, svlačila bi ruvo što joj ga je svekar kupio i obukla bi jedno od oni šta je bilo POSLAGANO i sa ALJINAMA doneto. Do večere mladež igra, razgovara se i uživa u pismama sviraca koji naizmince sviraje za igre i za veselenje svatova. Kad je doba od večere domaćini pozivaj e goste da sidaje za astale. U jednu bi sobu posidali muškarci, a u drugu ženske. U sobi di su muškarci u pročelju je sidijo mladoženja sa divojkom, do mladoženje kum, a do divojke stari svat. Mladoženja je i za večerom sidijo POD ŠEŠIROM. Goste su dvorile divojke i mlade koje bi se prid večeru prisvukle u ruvo za veče i pripasale bi bile i šlingovane KECELJCE. Za veče bi se prisvukle i ostale svatice divojke i mlade. Kad bi se večera svršila svekrova bi povela snaju nek donete darove razdili. Divojka je pridavala svakome onome dar za koga je donet, a ko je dar dobijo taj je nju novcom darivo. Iza tog je započimala igranka, koju je mladež jedva čekala.

Posli deset sati uveče, dolazili su gosti od divojačke kuće za divojkom u PODANE. Nova mlada ji je dočekivala na vrati i sve ji izljubila, a oni su je novcom darivali. Prije su ušle u sobu med ženske, a pretelji u sobu di su muškarci. Tu su ji domaćini dočekivali vinom i trojanicama i nazdravljanju nije bilo kraja ni konca. Prije bi posidale za prostrte astale u ženskoj sobi, na koje je oma posli večere doneta pečenica i slatko tisto. Divojka i prije domaćice su ji dvorile i nudile, da idu i piju. Posli tog se opet igralo i veselilo, pa su onda podani odlazili, od koji se divojka na isti način opraštala kako i je dočekala.

U tom je već prošla i ponoć. Tad bi se divojki SKINUO VINAC s glave i odvela bi se u sobu, njezinu i mladoženjinu, a gosti bi se veselili i dalje. Bliži rođaci, ako je koji ranije očo kući, ujtru su dolazili NA RAKIJU.

Mladu snašu su ujtru odveli u crkvu, di je od svećenika UVEDENA prid oltar sa svićom u ruki.

Posli rakije bi domaćini posidali na kola i sa svirkom pratili kuma njegovoj kući da ga obriju. Posli kojekaki šala kod brijanja novajlija otare kuma peškirom koji je za to u dolafu složen bijo, a kum je dariva. Iza tog je kum ponudijo goste ručkom, a oni su onda išli starom svatu i ostalim bližim rođacima (stričku, uji, tetku) DA I NJI OBRIJU, iza čega je SNAJA BRISALA i od nji dar primala. Ovo je trajalo kadkad po dva dana i spominju se SVATKO VANJA koja su trajala i po tri dana.

U subatu je posli podne išla snaša sa zaovom jel mlađom rođakom kumu, starom svatu i bližim rođacima PRATI NOGE, a za to je opet darivana.

U subatu je novajlijina mater slala preteljskoj kući KOLAČ, a u nedilju u podne su dolazili snajini rođaci i donosili POGAČU. Novajlijina snaša ji je dočekivala na vrati i izljubila, a oni su je darivali. Gosti su ostajali na užni i posli užne davali snasi darove šta ji je dobila od svatova. Prid veče su se pretelji vraćali kući a snaša je ispratila po običaju kako ji je i dočekala.

POGAČA se slala i dalje svake nedilje sve do MATERICA, a na taj je dan novajlija prvi put išla u goste roditeljskoj kući. Sa snašicom je išla zaovica jel diverčić i kod kuće su obadvoje dobivali DAR ZA MATERICE. Zet je išo BABI (novajlijinoj materi) čestitat Materce, posli podne, u društvu svoji drugova mladoženja sa svircima, koji su redom obalazili zajedno svoje babe. Domaćini su podvorili goste i svaki bi zet od svoje babe dobijo košulju na dar.

Za tekst korišćen materijal:
J. Erdeljanovića, A. Sekulića, I. Antunovića, B. Rajića

Priredio: MIJO MANDIĆ dipl. inž. arh.