Bunjevci

Poštovani Bunjevci,

Ove godine nacionalni praznik Bunjevaca, Dan Velikog prela, svečano obilužavamo u Somboru, 1. februara 2008. godine (petak) u hotelu „Internacion” (bivši hotel „Sloboda”) s početkom u 20 sati.
Program obilužavanja našeg nacionalnog praznika obuvaća svečani dio manifestacije i kulturno-zabavni program s večerom.
Pozivamo vas da se u što većem broju okupimo u Somboru i zajedno proslavimo Marinsko veliko prelo.
Cina ulaznice iznosi 1.200 dinara i mož se nabavit u prostorijama Nacionalnog savita Bunjevaca, na Otvorenom univerzitetu Trg cara Jovana Nenada 15/V od 21-30. januara 2008.
Privoz autobusom je obezbeđen iz Subotice u Sombor.

Pridsidnik Nacionalnog savita
bunjevačke nacionalne manjine
dipl.ing. Nikola Babić

Bunjevački kulturni centar iz Bajmoka organizuje Prelo 1. februara u 19 sati u prostorijama Jedinstvo – Eđšeg. Biće organizovan lip kulturno – umitnički program, bogata tombola i večera. Cina konzumacije je 600 dinara (aperitiv, večera, desert). Goste će zabavljati tamburaški orkestar „Boemi” iz Tavankuta.
Sve Marije prisutne na Prelu doobijaju lip poklon za imendan.
Svi gosti koji dođu u parovima obučeni u svečanu narodnu nošnju (Bunjevke u svili) imaće bresplatan ulaz. Poželjno je da se parovi prijave ranije radi rezervisanja mista.
Telefoni organizatora su: 063/822-87-32 (Magda Badić) i 024/764-878 (Lajčo Bedeković)

SEKRETARIJAT ZA INFORMACIJE UGOSTIO SVE POKRAJINSKE MEDIJE

U Izvršnom veću Vojvodine, 27. decembra održan je tradicionalni novogodišnji prijem za novinare, glavne i odgovorne urednike i direktore medijski kuća u Vojvodini

Tom prilikom pokrajinski sekretar za informacije Milorad Đurić kazo je kako je prilika da se podile utisci i razmatraje rezultati u godini koja je prošla. Zafaljujuć Seketarijatu za informacije Bunjevci i još 9 nacionalni manjina u Vojvodini imaje mogućnost čitat novine na svojem maternjem jeziku, što je svakako odraz razumivanja multikulturalne sridine, kogod što je Vojvodina. Od januara miseca isti sekretarijat finansiraće Bunjevcima i dičiji list Tandrčak.

Ovo je rekordna godina što se tiče prisustva Izvršnog veća Vojvodine u medijima, koje nikada nije bilo kao 2007. godine. S jedne strane to je i vaša zasluga, naglasio je sekretar Đurić, ali i dokaz da IVV zaista radi i da je stepen aktivnosti takav da imamo i ovakav rezultat u medijima. U daljem divanu objasnio je i da je stepen aktivnosti taki zafaljujuć i činjenici da je Vojvodina generalno popravila svoj položaj i status u okviru Republike Srbije, što pokaziva i činjenica da se priko 30 posto republičkog budžeta vraća na jedan el drugi način, Vojvodini i Vojvođanima.

Sekretar Đurić je podsitio da je protekla godina, kad su u pitanju mediji i oblasti komunikacije, prošla i u velikim prominama koje se trevljaje u našem komunikacijskom prostoru. S posebnim osvrtom na regulaciju medijskog sistema. Verujem, da ćemo u 2008. godini imati sređeniji medijski sistem a samim tim i kvalitetnije novinarstvo. Od kvaliteta javnog govora zavisi i ukupan javni život, zato pozivam sve novinare da zajednički doprinesu izgradnji što kavalitetnijeg društvenog života. I ovom prilikom ukazao bih na dobru saradnju s medijima tokom 2007. godine i verujem da će se ona kao takva nastaviti u narednoj 2008. godini – objasnio je Đurić.

Sekretar Đurić je kazo i da će rad IVV, kagod i do sad bit dostupan javnosti a od novinara očekiva da to profesionalno i objektivno isprate.

S. K. O

RAZUMIVANJE I PODRŠKA

Delegacija Udruženja građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora, imala je čast positit msgr. Stanislava Hočevara, beogradskog nadbiskupa

Delegacija Udruženja građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora, koju su činili počasni pridsidnik Đuro Bošnjak, pridsidnik Josip Bošnjak i prijatelj Udruženja Svetozar Kovačević, je 22. decembra 2007. godine išla u positu beogradskom nadbiskupu msgr. Stanislavu Hočevaru. Sa namirom da mu uputi čestitke i prida simbolične darove za pridstojeće Božićne i Novogodišnje praznike, ne samo u ime „Bunjevačkog kola”, već u ime cilog bunjevačkog naroda.

U positi, koja je protekla u izuzetno prijatnoj atmosferi, dotaknute su sve aktuelne teme i problemi vezani za Bunjevce na ovim prostorima, a msgr. Stanislav Hočevar je pokazo veliku zainteresovanost za iste.

Ovo prijateljstvo izmed msgr. Stanislava Hočevara i UG „Bunjevačko kolo” datira još iz vrimena reosnivanja Udruženja 2000. godine, kad je msg. Stanislav Hočevar pružio podršku društvu u održavanju prve bunjevačke Dužionice posli više od polak vika.

Posita se završila sa obostranim iskrenim željama za ponovnim susritom.

T. B.

MALI I VRIDAN JUBILEJ

Trudimo se da tematski zadovoljimo sve potribe bunjevačke nacionalne zajednice u cilju boljeg informisanja, oživljavanja bunjevačkog jezika, očuvanju običaja, podsićanju na istoriju i kulturu
Bunjevaca

Poštivani čitaoci „Bunjevački novina”, evo prošla je već godina dana od kako je pokrenuta emisija „Bunjevačka rič” na bunjevačkom jeziku, koja se emituje na III programu, odnosno radio talasima 100 Mhz, Radio difuzne ustanove Vojvodine – javnog medijskog servisa – Radio Novi Sad.

Na žalost sve do prošle godine Bunjevci nisu imali svoju radio emisiju, al je činjenica, da imaje tušta tog kazat drugima o sebi, na svojem maternjem jeziku, koji je skoro zamro. Kroz ovu radio emisiju imamo ga priliku ponovo oživit i metnit na misto koje mu i pripada – da budne ravnopravan sa svim jezicima drugi nacionalni manjina.

Od decembra 2006. godine, kad je početo emitovanje radio emisije „Bunjevačka rič” dosad je urađeno i emitovano 55 emisija, što ukupno iznosi 27,5 sati montiranog programa, od čega je oko 60% čistog divana. Sve to rade, za sad, samo dvoje ljudi, urednik emisije Stevan Nemet i spikerka Nataša Džmura.

U ovi 55 emisija dato je oko 250 priloga, u kojima smo divanili o istoriji, tradiciji, kulturi, jeziku, pismama, igrama, običajima, škulstvu, bunjevačkim priporoditeljima, piscima i pisnicima, a propratili smo i sva trevljanja i kulturne manifestacije bunjevački institucija, ko što su: Veliko bunjevačko prelo u Somboru, Dan Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, Uskršnje izložbe, Dužijance u Subotici i Somboru, Festival bunjevački ila u Bajmaku, Festival bunjevačkog narodnog stvaralaštva. Divanili smo tušta, a i još ćemo, o uvođenju predmeta „Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture” u niže razrede osnovni škula, al tu nećemo stat, već nastavit još odlučnije dalje.

Sa slušanosti radio emisije „Bunjevačka rič” na talasima Radio Novog Sada još ne možmo baš bit zadovoljni, jel se ona ne čuje na teritoriji Subotice, šta je zasad zdravo veliki problem, a rišavanje ovog problema je u toku i ne zavisi od nas, neg od RDU Novi Sad – javnog medijskog servisa Vojvodine i Ministarstvu za investicije Republike Srbije.

O teškoćama i problemima koji nas prate u radu nećemo ovaj put divanit, i mi ko i svi vi, ji imamo, al s dobrim i razumnim ljudima lakše ji je rišavat. Za ovi protekli godinu dana, smo počeli divanit o nama Bunjevcima, al i o tome koliko tog svi mi ko narod o sebi triba da naučimo. Ni nam bilo lako ni s bunjevačkim jezikom, koliko je samo naši lipi riči zaboravljeno, jel se zdravo ritko asniraje, al zato smo tu mi da i vas i nas podsitimo. Svakako na ovom se prvo zafaljivamo našim virnim slušaocima na pridlozima, savitima i kritikama, jel mi ovu radio emisiju pravimo za nji.

Isto tako, moramo kast jedno veliko FALA: Ministarstvu kulture Republike Srbije, koje nam je pomoglo nabavit dio opreme za pripremu naši radio emisija. Veliko FALA i Radio difuznoj ustanovi Vojvodine, Radiju Novi Sad na čelu sa direktorom Srđanom Miljkovićom, glavnom uredniku Brani Pijetloviću i gospođi Mirjani Knežević, i našem Nacionalnom savitu bunjevačke nacionalne manjine, ko i Subotičkom Radiju 103 koji reemituje naše emisije na području Subotice, i svima onima koji nam nesebično pružaje podršku, ne samo tehničku neg i moralnu.
Ideja i planova imamo tušta, strpljivim i marljivim radom i nuz veću pomoć i saradnju sviju, polagano, al cigurno će se te ideje i planovi ostvarit.

S. N.

SAGLEDAVANJE URAĐENOG I ODREĐIVANJE NOVOG

U NOVU GODINU SA NOVIM NADAMA I SNAGAMA

Prid sam kraj 2007. godine, tačnije 28. decembra, Bunjevačka matica je u svojim prostorijama napravila koktel. Okupili su se njezini najvirniji članovi i ostali poštivaoci, da podile s njima čašicu divana

Ko što i dolikuje, na samom početku, prisutnima se obratio novi pridsidnik gospodin Ivan Sedlak, koji je ukratko pridstavio rad Bunjevačke matice u toku prošle 2007. godine.

Ova godina, koja je eto sad već na izmaku, bila je za Bunjevačku maticu vrlo je značajna, jer su se preko NIPa uspela obezbediti sredstva za adaptaciju prostorija Bunjevačke matice. Jedan deo renoviranja je realizovan, a po završetku drugog dela, prostorije Matice postaće reprezentativne za okupljanje Bunjevaca i svih onih koji poštuju, kako bunjevačku, tako i kulturu svih drugih nacionalnih zajednica koje žive u Subotici, naglasio je Sedlak i dodo.

Smatram da je značajno istaći to, da smo regulisanjem sistema finansiranja, kako na pokrajinskom nivou, tako i iz drugih izvora, uspeli stabilizovati dinamiku izlaženja našeg internog glasila „Rič” na svaka dva meseca. Započeto je ostvarivanje još jednog vrlo značajnog projekta, a to je projekat biblioteke, koja treba da se razvije u jednu zavičajnu bunjevačku biblioteku, gde bi se skupljale knjige, časopisi, novine i svi drugi pisani dokumenti koji govore o stvaralaštvu Bunjevaca, o bunjevačkim autorima, kao i oni koji govore o istoriji gradova u kojima su Bunjevci živeli. Uspeli smo isfinansirati jedno zaposleno lice u okviru dobijenih sredstava iz budžeta Opštine, uspeli smo i tehnički opremiti bolje Maticu sa još jednim kompjuterom.

U Matici je unapriđena izdavačka dilatnost, knjigom pisama Geze Babjanovića „Ispod starog bagremara”, priprema se i knjiga Ivana Bašića Palkovića, te knjiga pisama Ane Popov, čije se štampanje i promocija očekuje u februaru misecu. Moždar se kome ovo čini malo, međutim za Maticu je to tušta, s obzirom na to da je do prija dvi godine životarila brez ikaki sridstava.

Nadam se da će u prvom polugodištu 2008. godine Matica obilužit završavanje prostorija u potpunosti. U njima će se odvijati različite aktivnosti, počev od književnih i raznih izložbi slika, informatičke, likovne i druge radionice za mlade. Isto tako, očekujemo da ćemo podići kvalitet našeg internog glasila „Rič”, jer smo u srednjoročnom planu predvideli da to bude časopis za književnost. Do tada mora organizaciono kadrovski i finansijski da stane na svoje noge, a u 2008. godini predvideli smo za proširenje kadrovske baze, bolju tehničku opremljenost redakcije. Predvideli smo i šest novih izdanja na štokavskojikavici, na našem bunjevačkom, koje ćemo štampati. Spremamo se reorganizovat postojeću biblioteku koja će pored klasične imati i informatičku evidenciju, i knjige koje će biti u elektronskoj formi dostupne čitaocima. Formiran je stručni tim koji bi za mesec dana trebao da završi projekat i krene da u okviru registrovanog domena, napravi savremenu prezentaciju Matice.

Na kraju je pridsidnik Sedlak kazo još i ovo:

Svima koji ste bili uz nas do sada, želimo da i u ovoj Novoj godini svojom kreativnošću doprinesete onom što svi mi želimo da budemo. Mnogo zdravlja i neka vam se ostvare oni sitni, mali, srednji i veliki planovi što se tiču lično vas i vaših porodica, bunjevštine i zajedničkog života u ovom gradu. Srićna Vam Nova godina i svi nadolazeći praznici!

N. Dž.

IZ SRIDSTAVA MINISTARSTVA KULTURE I NACIONALNOG SAVITA OSAVRIMENJENI KULTURNI CENTRI

Bio je baš Badnji dan kad su u Nacionalnom savitu rukovodioci BKCa iz Subotice, Bajmoka i Tavankuta i KUDa „Aleksandrovo” dobili po jedan kompjuter. O ovom osavrimenjivanju naši institucija 24. decembra divanili smo s Nikolom Babićom, pridsidnikom Bunjevačkog nacionalnog savita. Izmed ostalog Babić nam je kazo: Kad je uspostavljeno novo Ministarstvo kulture imali smo prijem kod pomoćnika Ministra za kulturu Dragana Janjića. Naš prijem vezan je za naše zahtive i projekte kulture i informisanja. Tom prilikom istakli smo našu molbu i zahtiv da se iznađe način da nam ministarstvo finansira kompjutere, danas neophodne za komunikaciju, a koji našim institucijama nedostaju. Tražili smo za sve bunjevačke insitucije, i na našu sriću brzo dobili odgovor da će nam bit isporučena tri kompjutera, i to za bunjevačke kulturne centre. Tako smo i uradili, kazo je Babić, i 24. decembra svečano uručili kompjutere. U Nacionalnom savitu smo smatrali da je isti el sličan kompjuter potriban KUDu „Aleksandrovo” i obezbidili smo i za nji jedan iz naši sridstava.

Prid Novu godinu, 28. decembra, upriličeno je potpisivanje Ugovora o načinu korišćenja i upotribe kompjutera u četri bunjevačke institucije.

M. H.

BUNJEVAČKI NACIONALNI SAVIT ZA UČENIKE KOJI POHAĐAJU BUNJEVAČKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

U publiki je bilo priko sto dice, učenika koji pohađaje izbornu nastavu – Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture u nižim razredima osnovni škula u subotičkoj opštini, a sa velikim brojom nji došli su i njevi roditelji, pa i mlađa braća i sestre. Za nji je Bunjevački nacionalni savit pripremio novogodišnje – božićne poklone u kojima je bilo kila i po slatkiša. Pripuna sala dice i roditelja bila je prijatno iznenađenje za organizatora, a posli i za ansambl Dičijeg pozorišta iz Subotice, koji je ko još jedan poklon prikazo svoju novu pridstavu „Pisma za Dida Mraza”. Ova izuzetno lipa pridstava, puna pripoznatljive muzike, plesa i raskošni kostima, izmamila je velike aplauze kod dice, al i skandiranje uz taktove muzike.

Nakon pridstave poklone su dobila dica iz 7 osnovni škula u kojima se organizuje ovaj izborni predmet, to su: „Matija Gubec” Tavankut, „Bosa Milićević” Novi Žednik, „Pionir” Stari Žednik, „Vuk Karadžić” Bajmok, „Matko Vuković”, „Đuro Salaj”, „Sonja Marinković”, iz Subotice. Za grupu učenika sedmog i osmog razreda iz škule „Ivana Goran Kovačić” ne organizuje se nastava jel ji nema dovoljan broj, pa oni odlaze u Gradski muzej di uz pomoć stručnjaka izučavaju nacionalnu kulturu Bunjevaca.

Nikola Babić, pridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita, na početku ove svečanosti, održane na Oce, kazo je da se ovim tilo i dici i njevim roditeljima zafalit na oprideljenju za izborni predmet, pa su pozvani i oni koji su se izjasnili za ovakav izbor al nastava u njevoj škuli nije organizovana, jel ji ima malo, ispod 7. Uz pakete poklon je bio i praćenje pridstave spram njevog uzrasta, ko i novi broj dičijeg podlistka „Tandrčak”.
Mira Savanov, pridsidnik Odbora za obrazovanje pri Bunjevačkom nacionalnom savitu i osoba koja je ko prosvitni radnik od početka učestvovala u realizaciji projekta uvođenja izborne nastave bunjevačkog govora u škule, takođe je na početku pozdravila goste i izrazila nadu da im je predmet zanimljiv. Ona za naše novine podsića da se 112 učenika opridilio za ovaj izborni predmet, a da 79 nji i pohađa ovu nastavu, ostali to ne mogu, jel ji je mali broj po škulama.

B. E.

OBUKA ZA USPIŠNO PRIJAVLJIVANJE NA KONKURS

Ministarstvo kulture održalo pridavanja i tom prilikom podililo brošuru „Vodič kroz proceduru konkursa za nacionalne manjine”

Pridstavnica Ministarstva kulture Srbije Aleksandra Ilić, je krajom decembra u Subotici za pridstavnike manjinski zajednica održala predavanja, za svaku zajednicu posebno, o tom koja se procedura mora ispoštovat kad se sa nikim projektom želi konkurisat za sridstva. Uz pridavanje prisutnima su podiljeni i primerci „Vodiča kroz proceduru konkursa za nacionalne manjine” koji detaljno objašnjava šta sve triba uradit i koje podatke priložit prilikom konkurisanja.

Kako je kazala Aleksandra Ilić, 2007. godine Ministarstvo kulture je prvi put raspisalo poseban konkurs za sufinansiranje projekata nacionalni manjina, i tom prilikom izašle su na videlo najčešće manjkavosti. To su nepoštivanje formalni uslova konkursa, loše pozicioniranje sopstvenog projekta u odnosu na potribe, laički pristup, zatvorenost i ograničenost na mali broj ljudi, najčešće pripadnike same te manjine. Tako se u saradnji sa nacionalnim savetima došlo do zaključka da triba organizovat obuke.

Vodič u sažetoj formi pojašnjava bitne elemente konkursne procedure, od unutrašnje organizacije Ministarstva kulture i njegovog zakonskog okvira, priko konkretni pitanja o načinu popunjavanja konkursni formulara i ispunjavanju drugi formalni uslova konkursa, pa do donošenja odluke o finansiranju i dostavljanja izveštaja o realizaciji projekta.

Naziv konkursa ovog ministarstva, odnosno njegovog Sektora za umitničko stvaralaštvo, kulturnu industriju i kulturne odnose, je: Konkurs za sufinansiranje projekata (programa) koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i prezentaciji umetnosti i kulture nacionalnih manjina, i njemu se, ko tekstu konkursa, kako se savituje, često triba vraćat kako se ne bi štogod propuštilo. Zatim, u vodiču je detaljno objašnjeno kako triba popunit formular za prijavu na konkurs, di posebnu pažnju triba obratit na jasno definisanje dilatnosti – oblast kulture. Tu je izmed ostalog i „predlog zatvaranja finansijske konstrukcije”.

Slideće poglavlje vodiča govori o podacima o prvanom licu koje podnosi projekte na konkurs, drugim ričima njegova profesionalna biografija. Potom slide podaci o pravnom statusu podnosioca projekta. Važno poglavlje pripreme pripada detaljno razrađenom opisu projekta, di se podjednaka pažnja mora posvetit i njegovoj formi i sadržini. Učesnik na konkursu mora obradit i detaljnu specifikaciju troškova koji se očekivaje, al i podnet pismene priporuke dvi osobe koje priporučuju projekat.

Kad projekat stigne na konkurs, on se obradi, zatim se formira stručna komisija koja ga razmatra, a onda slidi donošenje odluke o dodili sridstava. Potom se priciziraje međusobne obaveze davaoca i korisnika sridstava, i na kraju se podnosi izvištaj o realizaciji projekta, što je obaveza korisnika.

B. E.

DAN PRID MATERICE, 15.DECEMBRA, PRIDSTAVLJEN „BUNJEVAČKI KALENDAR” ZA 2008.

Po dobrom starom običaju, Bunjevački kulturni centar iz Subotice, prid Materice pridstavio Bunjevački kalendar za pristupnu 2008. godinu. O ovom kalendaru i značaju kalendara kroz istoriju divanili Miroslav Vojnić Hajduk i Nevenka Bašić Palković

Od vrimena kad su došli u Bačku, tamo digod u 17. viku, Bunjevci su imali puno nevolja da pišu i čitaje na svom jeziku. Države, uređenja i sistemi su se minjali, al je jedno uvik ostajalo isto – samo kad je nikoj državi pasovalo, ona je dozvolila Bunjevcima da uče škule i štampaje knjige na svom jeziku. Moždar su baš zato Bunjevci ova vrimena hasnirali da bi štampali što više knjiga i novina. Tako su samo s vrimena na vrime, kroz knjige i novine čuvali svoj jezik. Sve ostalo vrime su se paštrili da ga sačuvaju kroz divan kod kuće, pa i kad je bio zabranjivan i kad su ji ismijavali zbog njeve lipe ikavice. Vrime je pokazalo da su uspili, a u tom su njim puno pomogli kalendari, koje je običan svit zdravo volio i rado ji čito i čuvo.

Prvi kalendar na bunjevačkom jeziku prvi put se pojavio prija 140 godina, a u novije vrime je ovu obavezu i čast na sebe priuzo Bunjevački kulturni centar iz Subotice. Od 1990. godine, svake zime prid Materice oni pridstave kalendar i tako ga priporuče čitaocima.

Tako je bilo i ove godine, 15. decembra, dan prid Materice u Srpskom kulturnom centru „Sveti Sava” pridstavljen je Bunjevački kalendar za pristupnu 2008. godinu.

Prvi kalendar na bunjevačkom jeziku pojavio se 1868. godine, a u njegovom spremanju najviše je uradio Đorđe Popović Daničar uz veliku pomoć Ambrozije Boze Šarčevića. Izdavanje ovog kalendara je pomogla Srbija čiji je namisnik Gavrilovć dao 20 dukata. Kalendar je štampan u hiljadu primeraka. Nažalost, čerez promina država u odnosu prema Bunjevcima izdavanje kalendara je često prikidano, al se održalo do današnji dana – kazala je Nevenka Bašić Palković, bibliotekar savitnik. Kalendari su bili zdravo važni jel je, pored crkvenog kalendara, u njima bilo puno pisama, pripovidaka, savita kako vodit imanje, šta sijat, kako obrađivat zemlju i tušta tog se moglo naučit iz nji. Nama istraživačima su dragocine prazne strane koje su se zvale Biluške. U nji je svaki vlasnik upisivo ono što je njemu bilo važno – rođenja dice, vinčanja, kad je šta zasijo, kad se oprasila krmača jel otelila krava i puno tog što nema nigdi zapisano. Iz ti biluški možemo doznat naučit kako se kadgod živilo.

O tom kako se štampo ovaj kalendar koju rič je kazo Miroslav Vojnić Hajduk Marača, glavni urednik.

Ne bi sad divanio o problemima koje imamo svake godine, al s pomoći dobri ljudi, a prija svi Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, Ministarstva za kulturu Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu iz Novog Sada i Skupštine opštine Subotica, uspili smo da ga završimo i na vrime pridstavimo čitaocima – naglasio je Miroslav Vojnić Hajduk Marača. – I ovaj, ko i svi dosadašnji, pridstavlja luč za buđenje naše, još uvik malo uspavane, nacionalne svisti, a posebno se to odnosi na našu braću s druge strane granice. Ne kažem da oni ne znadu ko su i šta su, al sve to iđe zdravo sporo. Istina, nisu oni za to krivi. Oni se paštre da sačuvaje bunjevštinu ko nikad. Možda to tako i triba, mi ćemo uvik bit nuz nji i dogod izlazi ova knjiga imaće i oni di da se oglase i pokažu šta rade i da su živi.

Koliko Bunjevcima iz Madžarske znači ovaj kalendar najviše divani to što je nji nikoliko, i po hrđavom vrimenu, došlo da međ prvima vide i kupe ovu knjigu.

Nama Bunjevcima iz Madžarske je drago što se štampa ovaj kalendar i svake godine odnesem i po 200 komada koje prodam u Gari, Bikiću, Kaćamaru, Baji i drugim mistima di žive Bunjevci – kazo je Joso Kričković, Bunjevac iz Gare. Drag nam je zato što iz njega možmo vidit šta rade Bunjevci u Srbiji, pročitat stare i nove pripovitke i pisme i puno tog, a sve na bunjevačkom jeziku.

Ko i raniji kalendari i ovaj sadrži izveštaje o radu Bunjevačkog kulturnog centra, Bunjevačkog nacionalnog savita, pisme, pripovitke, zanimljivosti i savite iz poljoprivrede i drugi oblasti života.

Na kraju još da kažemo da su u kulturnom dilu programa učestvovali članovi folklorne sekcije BKC i učenici Škule za dicu sa posebnim potribama „Žarko Zrenjanin” iz Subotice sa muzičkom tačkom sa kojom su bili na takmičenju mladi sa posebnim potribama „Evrosong” u Portugaliji i osvojili prvo misto.

Ljudima koji su puno pomogli izdavanje ovog kalendara, a i oni iz prijašnji godina, podiljene su zafalnice.

J. P.