Bunjevci

NA TOČKOVIMA KOJI ŽIVOT ZNAČE

Snežana Omaković iz Sombora, već puni dvadeset godina, rame nuz rame sa svojim muškim kolegama, sasvim uspišno obavlja poso profesionalnog vozača u Somborputevima. Nuz vožnju i folklor, u GKUD Ravangrad, zajednička ljubav za porodicu Omaković je pecanje

Prija dvadesetak godina, kad je bila sasvim neobična i ritka pojava vidit za volanom, ko profesionalnog vozača, pripadnicu nežnijeg pola, Snežana Omaković (1962), iz Sombora, počela je sticat prva radna iskustva vozača u tadašnjem DP Dušan Staničkov. Danas ova firma pripada Kompaniji „Somborputevi”. Iako je po struki diplomirani rukovalac građevinski mašina, a kasnije i diplomirani mašinski tehničar, radila je ko vozač kompresora, utovarivača, vozila Unimag, traktora sa prikolicom, kobija 850 i drugi vozila koja su onda bila u voznom parku firme. Tu je upoznala i muža Nijaza, koji je u istoj firmi već puni 30 godina, koji ode radi ko vozač šlepera Kamaz. Snežana je i ponosno majka dva sina: Srđana(1987) i Oskara (1991).

U Dušanu Staničkovu počela sam raditi tačno 1. septembra 1981. godine. Za cilo vrime rada u Dušanu Staničkovu, a koji od prija četri godine pripada Kompaniji „Somborputevi”, imala sam jako dobre odnose s kolegama sa posla, koji su mi u svakom momentu izlazili u susret i pomagali kada je to bilo potribno, započinje svoju životnu priču Snežana. U početku, ali i dan danas, na poslu mi je dobro: volim svoj poso, iako je veoma mali broj žena koje se bave tim pozivom. Ja sam sasvim slučajno, sticajem okolnosti, nakon šest godina rada primišćena za vozača. Jako puno sam putovala, išla u nabavku dilova po ciloj Srbiji, ponajviše Kruševac,Trstenik, Kragujevac, Smederevo, najčešće sama, i iz svi mista u kojima sam bila nosim lipe i zanimljive uspomine. Bilo je i tušta smišni situacija, kad sam išla u nabavku, jer su ko vozača očekivali muškarca. U današnje vrime to nije nikakvo čudo: samo u Somboru danas nikoliko žena radi ko profesionalni vozač, jedna od nji čak vozi autobus na relaciji Sombor –Subotica, druga je, primera radi, vozač „tamića” u „Akumulatoru”. U poslidnje vrime putovanja je sve manje. Radila sam svojevrimeno i ko šofer na gradilištu, al nisam imala nikaki smetnji nit problema, iako sam žena.

Dal sasvim slučajno, el namirno, u porodici Omaković svi su, el će bit vozači: stariji Srđan je, ko bivši diplomirani saobraćajni tehničar, a sada student Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i ima položeno sve kategorije, osim „D”, a mlađi Oskar, ko učenik Sridnje tehničke škulesmer vozač motorni vozila će, po završetku škulovanja, imat položene iste kategorije.

Pored svog neobičnog zanimanja, Snežana Omaković ima jednu veliku ljubav: već dugi niz godina bavi se folklorom, prvo u KUD Vladimir Nazor, a od 2002. gdine u GKUD Ravangrad, sa kojim je proputovala cilu Srbiju, a imali su zapažene nastupe i u Mađarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji. Članica je folkorne grupe, pivačke grupe „Varošanke”, a u poslidnje vrime, obično u ulogi tetke el nane, nastupa u igrama koje prikazivaje običaje s prostora cile Vojvodine (bunjevački, bački, šokački običaji) – „Rakija” i „Daće, daće, baba zetu gaće”.

Sinovi Srđan i Oskar su takođe vezani za isto društvo: stariji svira kontru i gitaru,a mlađi „E” prim, bas prim, kontru i bas, po potribi. Dvadesetogodišnji Srđan je veoma uspišan na biciklističkim stazama, a osvajač je medalja na Dunavskom i Pecujskom kupu, iako je tek dvi godine redovan ucesnik na amaterskim biciklistickim trkama. Ranije je,u periodu od 1999. do 2005. godine, radio ko instruktor u škuli plivanja pri PVK Polet, iz Sombora.

Moja životna želja je bila da radim ko vozac. Za cilo to vreme imala sam punu i nesebicnu podršku muža, koji radi u istoj firmi, ko i majke Marije. Stariji sin Srdan je sam želeo da završi za saobracajnog tehnicara, mladi sin Oskar je, takode, sam odabrao svoj buduci poziv. Naš porodicni život je idealan. Nuz muziku, koja nam je svima zajednicka crta i ljubav, i što nas drži zajedno je i pecanje: imamo vikendicu u Barackoj, di koristimo svaki slobodan trenutak za boravak i opuštanje u netaknutoj prirodi.

Ipak, postoje skori nagovištaji da ce Snežana Omakovic, odlukom direktora Somborputeva Veselina Šukovica, uskoro bit rasporedena na novo radno misto – referenta za kadrove. Iskreno riceno, nisam se ni u snu nadala da cu ikad bit primišcena na kako drugo radno misto, jel mi je i na ovom sadašnjem dobro. Nakon dvadeset godina provedeni za volanom, bice mi veoma neobicno raditi u zatvorenom prostoru. Velika je to razlika u odnosu na vrime kad sam za volanom krstarila širom Srbije, zakljuciva svoju životnu pripovitku Snežana koja je odlucila sasvim ravnopravno stat uz bok svojim kolegama jaceg pola i pokazat da i žene, sasvim ravnopravno, mogu obavljat poslove koji su bili „rezervisani” za muškarce.

M. B.

NOVO RUKOVODSTVO BUNJEVAČKE MATICE

Ko i u svim bunjevačkim insitucijama, tako i Bunjevačkoj matici, posla ima na pritek, a sridstava za rad malo. Potribno je tušta entuzijazma da bi dilovanje, ove zdravo važne kulturne institucije, išlo u pravom smeru

Čerez bolesti, dosadašnji pridsidnik Bunjevačke matice Ivan Bašić Palković – Didan, dao je neopozivu ostavku, a na njegovo misto došo je Ivan Sedlak. To je prihvaćeno na sidnici Bunjevačke matice jednoglasno. Zato smo podivanili s njim kaki su planovi za rad Matice nadalje.

Kako je zatečeno stanje u Bunjevačkoj matici? 

S obzirom na to da sam se prihvatio dužnosti tokom polovine mandata, zajedno s Glavnim odborom di sam prija bio podpridsidnik i čiji je sastav i dalje osto isti, pridloženi ciljovi, program i zadaci ostaju na važnosti i dalje.

Od započeti a nedovršeni poslova prioritet je završetak adaptacije prostora Bunjevačke matice. Zastoj je nastao u Republici. Svi relevantni dokumenti su priloženi i njima prikazani, al nam iz nerazumljvi i od strane nji neobjašnjeni razloga, sridstva još nisu prispila na račun. Nadamo se da ćemo i taj zastoj uskoro privazić, te da ćemo u skorije vrime završit predviđenu adaptaciju. Na jednom podnošljivom nivou stabilizovali smo finansijsko stanje Bunjevačke matice, tako što smo za 2007. godinu ušli u krug budžetski korisnika opštine Subotica. Nastavli smo razgovor sa pridsidnikom opštine Gezom Kučerom, da finasiranje bude u ovoj godini još više u skladu sa stvarnim potribama Bunjevačke matice, i u skladu s realnim programskim aktivnostima, kao i u pravcu finasiranja jednog plaćenog mista za tehničkog sekretara u Bunjevačkoj matici, što imaju i druge kulturne institucije drugi nacionalni manjina, koji se finansiraju iz opštinskog budžeta.

Matica je zdravo važan segment kulturnog života Bunjevaca. Kaki su tu planovi?

Uspili smo stabilizovat – održat na datom nivou naš interni bilten za nauku, kulturu i stvaralaštvo – Rič Bunjevačke matice, koja izlazi sad već godinu dana. Zatim, imamo u pripremi izdavanje dvi knjige, jedna je proza Ivana Bašića Palkovića – Didana a druga je knjiga poezije Ane Popov. Pokrenili smo radove na adaptaciji i uređenju Matice, iz sridstava nacionalnog investicionog programa. U pogledu Bunjevačke riči – našeg internog glasila, imamo velike planove. Nju sad uređiva Mijo Mandić mlađi, al ćemo je i dalje kadrovski ojačat mladim i obrazovanim ljudima. Namira nam je i da ustalimo dinamiku izlaženja tačno na dva miseca. Takođe, neophodno je poslove oko izlaženja lista profesionalizovat, kako bi u narednim brojovima bilo što manje grišaka. Ovaki pristup listu, nadamo se, za par godina će dovest do tog da Rič postane pravi časopis.

I u pogledu izdavaštva, koje je jedno od primarni dilatnosti Matice, ćemo se potrudit daleko više. Samo za narednu godinu planiramo izdat šest naslova, što proze što poezije. Izdaće se reprint knjige Vita Đanina od Mare Đorđević – Malagurski, sa njezinom proširenom biografijom.

Naredne godine posebnu pažnju posvetićemo i našoj biblioteki, koja bi bila bunjevačka zavičajna, trudićemo se da povećamo broj naslova knjiga, što u elektronskoj što u klasičnoj formi, o našoj istoriji, književnosti, a sve da bude zavedeno i pohranjeno prima bibliotekarskim pravilima. Skupili bi sva izdanja pisana na štokavskoj ikavici, bilo od naši autora jel od oni koji su pisali o nama. Ove godine osvežili smo je s priko 500 novi naslova, koje smo dobili od mr Antuna Bašić Palkovića, načeg starog člana i velikog ljubitelja pisane bunjevačke riči.

Novo vrime donelo je i nove vidove informisanja. Oće li i Matica ić u korak s njima?

S obzirom na to da je današnji protok informacija zdravo brz, odlučili smo se i za formiranje svojeg sajta, koji bi bio usklađen s našim potribama, bilo ljudi odaleg jel iz inostranstva.

Jasno je da se ovi planovi brez mladi i obrazovani kadrova ne mogu realizovat, pa ćemo imat na umu i kad bude ponovni izbor rukovodstva Matice 2008. godine, kako bi osvežili rukovodstvo.

Vrlo važan segment sprovođenja ovi planova su i sridstva, a virujem da će ji bit više nego u ovoj godini.

U prithodnom periodu bile su popularne i dobro posićene večeri utorkom u Matici. Oče ji bit i nadalje?

Prioritetni zadatak će nam bit i razvijanje dinamike večeri utorkom u Matici, što u velikoj miri zavisi od završetka prostorija. Međutim, taj bliski kontakt s našim članovima, ljubiteljima bunjevačke kulture i nama bratski naroda, trudićemo se održat bar na ovom nivou. Tim putom bi podsticali našu kulturu i u isto vrime prezentovali i multikulturalnost sridine u kojoj Bunjevci žive i rade.

Kako vidite Bunjevce danas, a kako sutra?

Od kako postoji Nacionalni savit, evo već četri godine, dosta tog je urađeno. Rišili smo i pokrenili mnoge stvari, na primer informisanje. Osnovali smo naš Bunjevački informativni centar, i obezbidili redovno finansiranje iz Pokrajine. Redovno izlaze naše Bunjevačke novine, bunjevački sajt, redovno se obilužavaju naši tradicionalni praznici. Usvojili smo grb, zastavu – bunjevačke simbole, svečanu pismu.

U novije vrime naišli smo na razumivanje oko isticanja naši simbola na Varoškoj kući, di se sad vijori i naš barjak, počevši od Dana Subotice pa do 25. novembra, naše nacionalnog praznika. Kapitalno i najvažnije je što smo ušli u niže razrede osnovne škule, di se sad mož nigovat naš bunjevački govor. Što prija moramo završit Gramatiku bunjevačkog jezika i dopunu bunjevačkog ričnika, što su bitni segmenti za standardizaciju jezika.

Kad i to uradimo, onda možemo kasti da smo naš nacionalni identitet u potpunosti ostvarili.

Mislim da smo od 1991. godine, kad smo se ponovo mogli izjasnit ko Bunjevci, i za ove četri godine rada Nacionalnog savita dilimično uspili nadoknadit ono što je vrimenom prupušteno, i svrstat se ravnopravno med ostale nacionalne manjine, koje imaju kontinuitet razvoja u ostvarivanju svoji prava.

Zacrtan je dobar put, udareni jaki temelji za one koji će u jednoj bližoj budućnosti nastavit ovaj rad.

U budućnosti ukoliko želimo ovo postignuto očuvat i unapridit svoje snage moramo usmirit u Nacionalni savit, Bunjevačku maticu i našu stranku, ko tri najjača stuba za ostvarivanje naši dalji planova.

S. K. O.

BUNJEVCI STAJU NA SVOJE NOGE

I u Bunjevačkoj matici ima razloga za zadovoljstvo na kraju godine. Ostvarena saradnja s opštinom, nastavljanje radova na zgradi, izdavanje knjiga

Sidnica redovne godišnje Skupštine Bunjevačke matice, održana 30. novembra, počela je podnošenjom godišnjeg izvištaja njenog Glavnog odbora. Podneo ga je odlazeći pridsidnik Ivan Bašić Palković, kojeg je zaminio Ivan Sedlak. Kako je Bašić Palković Didan istako, dva su događaja koja su obilužila godinu, koja je sad već skoro iza nas. Prvi je učešće delegacije Bunjevačke matice na I Evropskom kongresu slovinski matica, u Slovačkoj, marta 2007. godine, di su je pridstavljali Ivan Bašić Palković Didan, pridsidnik Bunjevačke matice, Ivan Sedlak, podprisidnik, i Marko Marjanušić, član Glavnog odbora Matice. Drugi događaj je uspostavljanje dobre saradnje sa lokalnom samoupravom na čemu se radilo dug period. Tako je Bunjevačka matica ušla u opštinski budžet za 2007. i naredne godine. Tom triba dodat da je pridsidnik Opštine Geza Kučera positio Bunjevačku maticu i privatio konstataciju da ona nije u ravnopravnom položaju sa kulturnim institucijama drugi nacionalni zajednica. Obećo je bolji status za ovu instituciju i finansijsku podršku za ovu i narednu godinu, ko i jedno plaćeno radno misto tehničkog sekretara.

Bašić Palković je istako da je ove godine „Rič”, izdanje Bunjevačke matice obilužilo prvu godišnjicu izlaženja i da je našlo svoje misto med čitaocima. Zatim je izno posebne izvištaje za rad svi odbora, a najduži je bio za književni odbor. Iz štampe je izašla knjiga pisama Geze Babijanovića „Ispod starog bagremara”, u štampi je knjiga pisama Ane Popov „Plameni praporci” ko i novi roman Ivana Bašića Palkovića Didana „Istinu tražim”.

Što se finansijskog izvištaja tiče, kako je ričeno na sidnici, do kraja oktobra 2007. godine ostvareno je 850.000 dinara, a rashod je srazmiran tom. Tu nisu sadržana sridstva dobijena za adaptaciju zgrade u kojoj se nalazi Bunjevačka matica, ona iđu direktno na račun izvođača radova. Đurđica Skenderović je podnela izvištaj Nadzornog odbora, koji je prikontroliso kako su trošena sridstva, i kazala da ovaj odbor nije našo ozbiljnije zamirke.

Zbog zdravstveni razloga, Ivan Bašić Palković se povuko sa mista pridsidnika Bunjevačke matice, a na njegovo misto je na skupštini izabran Ivan Sedlak, dotadašnji podprisidnik, do naredne izborne skupštine 2009. godine. Za njegovog zaminika je izabran Marko Marjanušić.

Plan za naredni četvorogodišnji rad, ko i rad u narednoj godini podno je Ivan Sedlak, budući pridsidnik Bunjevačke matice.

V. M.