Bunjevci

POSITA NIKOLE BABIĆA, PRIDSIDNIKA BUNJEVAČKOG NACIONALNOG SAVITA, PRIDSIDNIKU OPŠTINE SOMBOR DR JOVANU SLAVKOVIĆU 

Nakon nedavni,vrlo uspišni razgovora, izmed pridsidnika opštine Sombor dr Jovana Slavkovića i pridsidnika Bunjevačkog nacionalnog savita, Nikole Babića, početkom oktobra uslidili su novi razgovori, ovaj put na temu informisanja, uvođenja bunjevačkog govora u somborske osnovne škule, isticanja bunjevačke zastave na zgradi Županije, finansija i mnoge druge teme, vezane za život Bunjevaca na prostorima somborske opštine.

Tim povodom o svemu tom razgovarali smo s dr Jovanom Slavkovićom, pridsidnikom opštine Sombor, Nikolom Babićom, čelnim čovikom Bunjevačkog nacionalnog savita i Josipom Jocikom Bošnjakom, pridsidnikom Udruženja građana Bunjevačko kolo, koji je takođe prisustvovo sastanku.

Gospodine Slavkoviću, koja je bila tema razgovora izmd vas, ko pridsidnika opštine Sombor i Nikole Babića, kao pridsidnika Bunjevačkog nacionalnog savita:

Meni je početkom ove nedelje stigao dopis sa zahtevom - molbom gospodina Babića da primim njega i gospodina Bošnjaka na razgovor.Tema je bila informisanje u našoj sredini. Međutim, prvo da kažem,j a sam odmah reagovao na njihovu molbu i evo kao što vidite i sami, do sastanka je došlo u vrlo kratkom roku, na obostrano zadovoljstvo. Najavljena tema koja je bila u molbi je i proširena, tako da smo razgovarali o svim aspektima života Bunjevaca u našoj lokalnoj sredini i dotakli smo se svih pitanja koja, u ovom trenutku, tište bunjevačku nacionalnu manjinu, i o tome smo razgovarali. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo konstatovali da između lokalne samouprave i bunjevačke zajednice u Somboru nikada nije bilo suštinskih problema. Ako su i postojali, oni su bili tehničke prirode, kao što je recimo prostor oko kojega smo pre dve godine, čini mi se, počeli da razgovaramo. Evo, konačno smo došli do realizacije toga. Dakle, nije bilo potrebe da nas bilo ko sa strane usmerava. Mi smo taj posao sami uradili. Što se tiče teme informisanja, konstatovali smo zajednički da, u ovome trenutku, lokalna samouprava nema velike ingerencije, odnosno upliva na sredstva javnog informisanja.Vama, kao novinaru, je to odlično poznato. Upravo danas je Radio Sombor, koji je inače emitovao emisije na bunjevačkom jeziku, danas na licitaciji. Ne znamo ko će biti njegov vlasnik, ali ono što sam ja, u ime lokalne samouprave, upravo obećao to je da ćemo stupiti u kontakt sa novim vlasnikom, ne samo Radio Sombora, nego i sa svim drugim vlasnicima sredstava javnog informisanja i zajednički nastupati u pravcu toga da se ovo pravo ni u kom slučaju ne uskrati. Naravno, govorili smo malo i o finansijama. Bunjevačka nacionalna zajednica je korisnik budžeta opštine Sombor, sredstva postoje i ona su uvek na raspolaganju i ja sam čvrsto uveren da će tako biti i u budućem vremenu.

Gospodine Babiću, kad ste ostvarili prvi kontakt sa dr Jovanom SlavkovićOm, prvim čovIkom opštine Sombor:

Naši kontakti sa prdsednikom Slavkovićem su, odmah na početku da kažem, bili ocenjeni i sa moje strane, a i u Nacionalnom savetu, i kao zadovoljavajući i kao ohrabrujući u našem radu. Ono što je bila dosadašnja tema naših susreta i razgovora, to je bilo oko obeležavanja našega nacionalnog praznika, a to je Dužijanca. Koju je ovih godina vrlo uspešno organizovalo Bunjevačko kolo, i to je u pravom smislu, za nas bilo ohrabrujuće, jer ono što nismo uspeli da ostvarimo u Subotici, ostvarili smo u Somboru. Naravno, ovde je uloga predsednika Slavkovića bila značajna, ne samo u smislu podrške koju smo imali, nego je to bila i podrška u okviru finansiranja te manifestacije, koja je bila ne samo za nas Bunjevce, nego i za sve građane Sombora, da se Bunjevci u pravom smislu predstave, odnosno i naše institucije i svi oni gosti koji su u tome učestvovali. To je bila jedna od osnovnih i glavnih tema razgovora. Međutim, mi smo danas hteli, i tako smo se i najavili, i onaj drugi deo koji za nas nije ništa manje značajan, a to je informisanje koje mi u okviru naše nadležnosti imamo, kao Nacionalnog saveta, a i obaveza koje imaju lokalne samouprave da učestvuju u obezbeđivanju uslova da bi bilo informisanje i za pripadnike nacionalnih zajednica. U tom smislu smo i mi Bunjevci pokrenuli, ne samo ono što radimo na javnom servisu TV Novi Sad, nego smo hteli da imamo radio emisije i na lokalnom nivou. Mi imamo radio emisiju na Radio Novom Sadu, međutim, u sadašnjim tehničkim uslovima ona nema dovoljno čujnosti. U Somboru je to dosta slabo, a kod nas u Subotici baš nikako. Prema tome, tražili smo načina da se to, u okviru lokalnih radio emisija, da uređuje naša redakcija, da emituje jedna od lokalnih radio stanica da bismo mogli, u jednome delu, reemitovati, ono što se emituje u okviru Radio Novog Sada. Normalno, u tome naši saradnici i ono što je karakteristično za područje,odnosno za građane opštine Sombor, isto tako i u Subotici smo radili. Prema tome, u svim ovim vlasničkim tranformacijama, hteli smo iz prve ruke da čujemo od prvoga čoveka Sombora, kako on to vidi i kako nam on, u tom smislu, na odgovarajući način može i pomoći. Normalno da tu nikada sa strane gospodina Slavkovića nije bilo nekih rezervi. On je to i ovom prilikom istakao i mi očekujemo da ćemo i mi verovatno sa novim vlasnicima koji budu, a normalno, to će biti obaveza opštine Sombor, da kao i drugi što ostvaruju svoja prava na informisanje, da se to omogući i nama Bunjevcima. Ovaj deo će uređivati naši saradnici, naši dopisnici ovde iz Sombora, a zadržaće se i jedan, kako da kažem, centralni deo koji će govoriti koja su to glavna pitanja u našoj bunjevačkoj zajednici , koji će biti pripreman i rađen u našoj redakciji, u Subotici. Mi smo razgovarali i oko nekih drugih pitanja, razgovarali smo o obeležavanju naših nacionalnih praznika.Mi smo do sada u Subotici imali određenih teškoća i problema kako da to, pored onoga što održavamo i svečane akademije i naše manifestacije, znači ne samo Nacionalnog saveta, ne samo nas Bunjevaca, nego i naših institucija da se naša zastava, znači naši simboli, budu istaknuti na zgradi gradske većnice, ili kako se to ovde u Somboru zove, Županije. Mi smo tu dobili potvrdu od predsednika da tu neće biti izuzetaka, kad smo i mi Bunjevci u pitanju, tako da očekujemo već 25. novembra, jer je to jedan datum, za nas Bunejvce, izuzetno značajan, jer smo mi te 1918.godine prvi put postali konstitutivan narod u državi Srbiji, odnosno kasnije u Jugoslaviji SHS-a. To ćemo nadam se obeležiti na adekvatan način u Subotici, jednom svečanom akademijom, verovatno će se nešto slično održati i ovde u Somboru, ali bi želeli da na toj našoj svečanoj akademiji u Subotici, pored našeg predsednika, gospodina Kučere, da učestvuje i gospodin Slavković, a zamolili smo i gradonačelnika Baje da i on takođe prisustvuje toj našoj akademiji u Subotici. Mi ćemo tu asocirati na taj naš Bajski trokut, Sombor – Baja -Subotica, jer to je ono što obeležava našu istoriju, i to je ono gde mi želimo naš nacionalni identitet da ga istaknemo.

Gospodine Bošnjak,Vi ste danas prisustvovali razgovoru izmed pridsidnika opštine Sombor, dr Jovana Slavkovića i pridsidnika Bunjevačkog nacionalnog savita, Nikole Babića. Kažite nam da li je, izmed ostalog, bilo razgovora i o prostoru koji zajednički triba da dobiju Udruženje građana Bunjevačko kolo i Gradsko kulturno - umetničko društvo Ravangrad iz Sombora:

Da, u pravu ste, bio sam i ,hajde da kažem, na trostrano zadovoljstvo, predsednik Slavković je rekao da mu je izuzetno drago što napori koje smo počeli činiti pre dve godine evo doživljavaju i epilog. Dakle, mi smo u završnoj fazi, odnosno početku realizacije projekata i gradnje, te adapatacije datog prostora. Ja ću ponovo reći,t o je prostor bivše hale štamparije Prosveta, nalazi se između pozorišta i samoposluge Maksi. Rekao bih da je to jedan velelepan prostor koji, ako Bog da, bude urađen onako kako smo mi to zamislili, treba da bude centar somborske kulture, jer se i se nalazi u strogom centru grada.

Milorad Blažić 

NACIONALNI SAVIT BUNJEVAČKE NACIONALNE MANJINE ODRŽO KONFERENCIJU ZA ŠTAMPU

S obzirom da je anketiranje učenika za izbor ovog predmeta dosta kasnio, mož se kasti da je odziv učenika za ovu prvu godinu zdravo dobar. U Nacionalnom savitu nadaje se da će naredne godine bit pravi pokazatelj koliko je bunjevački jezik još uvik živ med Bunjevcima i koliko ga oni poštivaje

U misecu oktobru ove godine posli više od polak vika bunjevački govor je ušo u osnovne škule. Ušo je s izbornim predmetom Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture. Ovaj predmet je posto zvaničan u škulama posli donošenja odluke s jedne strane Nacionalnog prosvetnog saveta Srbije krajom avgusta i dobijanja rišenja od republičkog Ministarstva prosvete i sporta, 4. septembra. Pošto se sotim malo zakasnilo i škluska godina je već počela, tokom septembra su prvo obavištene škule, pa onda i roditelji i učenici da se i ovaj predmet mož birat ko izborni. Do 24. oktobra rezultati anketiranja u nižim razredima osnovni škula u Subotici su zdravo dobri, kako je izjavio Nikola Babić, pridsidnik Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, na konferenciji za štampu istog dana, su slideći.
U 15 osnovni škula za pohađanje nastave bunjevačkog govora bilo je zainteresovano 97 učenika. Nastava će se moć organizovat u 7 škula di ima 58 učenika. Još se čeka rizultat ankete u tavankutskoj škuli, di zasad ima 11 zaintersovani učenika, što bi sve zajedno bilo 8 škula i 69 učenika - kaže Nikola Babić. - To su škule “Sonja Marinković”, “Matko Vuković”, “Đuro Salaj”, “Ivan G. Kovačić”, “Vuk Karadžić”, “Pionir” i “Bosa Milićević”, a još se očekuje tavankutska škula “Matija Gubec”. Zbog malog broja učenika u ostalim škulama, od 3 do 6, neće bit obuvaćeno nastavom ovog izbornog predmeta ukupno 28 učenika. Tri osnovne škule nisu sprovele anketu o izboru ovog predmeta, to su “Sveti Sava”, “Kizur Ištvan” i “10. oktobar”.

Anketa je ponuđena i u somborskim osnovnim škulama, al je rizutat bio zdravo slab, u 8 škula za učenje bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture izjasnilo se tek 7 učenika, i tu zbog malog broja učenika po škulama, od 1 do 3, nastava neće moć bit organizovana. Zakonski propisi ograničavaju donji broj učenika po odeljenju.
Nikola Babić je na ovoj konferenciji za štampu kazo da je za ovaj izborni predmet edukovano 16 prosvitni radnika. Formiran je njev aktiv, a pozvani su i drugi prosvitni radnici da se uključe u rad. Nacionalni savit će u aktivu radit na potpunom oblikovanju ovog predmeta.
Đurđica Skenderović, pridsidnik Izvršnog odbora Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, prid novinarima je iznela da je za nastavu bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture pripravljena čitanka od prvog do četvrtog razreda i gramatički priručnik.
Oni još nisu odštamapani, sve mora da prođe određenu proceduru. Dotleg će se prosvitni radnici služiti malim skriptama. Za pripremu ovog predmeta za škulu tokom poslinje 4 godine potrošeno je 670.000 dinara – što je izdojio Nacionalni savit, a Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu je dao još 268.000 dinara za štampanje udžbenika - kazala je Đurđa Skenderović.

V.M.

ZAPOČETO OSNIVANJE ASOCIJACIJE MANJINSKI MEDIJA

Asocijacija bi tribala bit nevladino profesionalno udruženje manjinski medija u Srbiji. Ovako objedinjeni mogli bi odlučnije nastupit u odnosima s Vladom Srbije i međunarodnom zajednicom, i u isto vrime unapridit svoj status, a ujedno i poboljšat pristup državnim i evropskim fondovima koji promovišu razvoj medija u jugoistočnoj Evropi
Osnivanje Asocijacije medija na jezicima manjina u Srbiji započeto je 5. 11. 2007. godine sastankom u prostorijama Tanjuga, di su predstavnici ti medija izabrali Inicijativni odbor i utvrdili rok za osnivanje te asocijacije.
Na današnjem sastanku predstavnika nacionalnih manjina, koji je organizovan na inicijativu i u režiji direktora Tanjuga, dogovorili smo se da realizujemo staru inicijaivu o formiranju Asocijacije manjinskih medija u Srbiji, kazo je pridsidnik Inicijativnog odbora Nebojša Ivanov iz lista na bugarskom jeziku “Bratstvo”.
Osnovna zamisao je da Asocijacija bude nevladino profesionalno udruženje manjinski medija u Srbiji, koje će medijima omogućiti da odlučnije nastupe u odnosima s Vladom Srbije i međunarodnom zajednicom, te unaprede svoj status, a ujedno i da poboljšaje pristup budžetskim fondovima, al i evropskim fondovima koji promovišu razvoj medija u jugoistočnoj Evropi.

Direktor Tanjuga Luka Mičeta je, pozdravio pridstavnike desetak medija na jezicima manjina, di je kazo da je pravo na slobodu medija jedno od osnovnih ljudskih prava.
Zadatak svake države je da vodi računa o medijima, a posebno o medijima nacionalnih manjina, naglasio je Mičeta. Takođe, Mirečeta, je izno još jedan problem, a to je da u Sbiji nacionalne manjine nisu vidljive, pa se samim tim međusobno dovoljno i ne poznajemo. Što se onda naravno i odražava na međuljudske odnose u zemlji.
On je kazo i da će nacionalna novinska agencija Tanjug pomoć Asocijaciju koliko god bude mogla - ustupanjom Međunarodnog pres centra za organizovanje promocija i konferencija, davanjom pristupa servisu informacija, ko i inkorporiranjom visti manjinski medija u informativne pakete Tanjuga.
Pridsidnik Inicijativnog odbora će u naredni desetak dana završit izradu statuta i osnivačkog ugovora Asocijacije i proslidit ji drugim članovima, a do kraja godine bi tribala bit održana i Skupština Asocijacije, koja će usvojit osnivačke akte.
U Inicijativni odbor imenovani su još i: Vladimir Palačanin iz lista na rusinskom jeziku “Ruske slovo”, Muhedin Fijuljanin iz “Bošnjacke riječi”, Suzana Kujundžić-Ostojić iz “Bunjevačkih novina” i Zvonimir Petrušić iz “Hrvatske riječi”.
Na sastanku je zaključeno i da triba omogućit uspostavljanje sistemski odnosa s matičnim državama nacionalni manjina, jel je ta saradnja za sad neorganizovana.
Asocijacija će pomoć manjinskim narodima da postanu vidljivi i unaprede međusobnu saradnju.
Konstatovano je i da bi bilo dobro da Asocijacija počne sa funkcionisanjom do sridine januara, kako bi mogla na vrime konuriše za budžetska sridstva, ko i za evropske fondove.
Istog dana kad je započeto osnivanje Asocijacije, Tanjug je proslavio 64 godine rada. Tim povodom u Međunarodnom pres centru Tanjuga podiljene su nagrade najboljim novinarima ove medijske kuće. Nagrada za životno dilo pripala je dugogodišnjoj urednici agencije Dragici Pantoš.

S.K.O.

DRUGA GODIŠNJICA WWW.BUNJEVCI.ORG.YU

Imamo najnovije visti i obavištenja, naše običaje, jezik, književnost, zanimljivosti i još tušta tog. Istovrimeno je otvorena mogućnost svim positiocima da se aktivno uvate u ovo virtuelno bunjevačko kolo. Otvoren je forum, mogu se skinit novine, a od skoro ima i kraći visti o treljanjima u bunjevačkim institucijama

Često smo mogli čut kako kogod kaže: „Ono šta nisu pokazali na televiziji, nije se ni trevilo“. Još uvik to važi, al danas imamo jedno novo ogledalo stvarnosti. Svakako, u pitanju je internet. Sve češće, oma ujtru, pogledamo priko Interneta šta ima novo, šta se trevlja, kako će bit vrime, jel nam piso kogod, kaka je vridnost akcija na berzi i ko zna šta još ne. Kažu da danas ima čeljadi koja je zavisna od tog Interneta ko od duvana el ne daj bože kake droge. Ova novotarija nije mogla ni nas Bunjevce zaobać. Ta di bi. Uvik smo mi išli putom kudan iđe i drugi svit. Istina, nismo uvik bili med prvima, čekali smo da se napravi prtina. Bogzna zašto je tako i bolje.

Šta se tiče tog Interneta kod nas Bunjevaca, ozbiljnije se krenilo prija jedno dvi godine, naš Nacionalni savit je dono odluku da se i mi pridstavimo na Internetu i pokažemo cilom svitu, ko smo i kaki smo. Prvo je bila postavljena prezentacija na atresi http://bunjevci.on.neobee.net/. Bijo je to, kako bi danas kazli, pilot projekat. Nije tušta prošlo, i ova statična web strana dobila je dinamičku verziju (http://bunjevci.org.yu/site/). Cio sadržaj je sistematizovan i podiljen po kategorijama čerez bolje priglednosti. Imamo najnovije visti i obavištenja, naše običaje, jezik, književnost, zanimljivosti i još tušta tog. Istovrimeno je otvorena mogućnost svim positiocima da se aktivno uvate u ovo virtuelno bunjevačko kolo. Otvoren je forum (http://bunjevci.org.yu/forum/) koji je za nepune dvi godine okupijo priko 100 divandžija, koji u prosiku ostavljaje više od dvi poruke na dan. I forum je podiljen na više podforuma da se svako mož opridilit za teme koje mu najvećma leže. Najbolja je posićenost na temama vezanim za naše poriklo i jezik, a ni politika nije zdravo zaostala. Ima tu rasprava i iz književnosti, običaja i drugi oblasti koje su bliske našem svitu. Za Bunjevce koji su rasuti po ciloj zemljinoj kugli i ne znadu divanit maternji jezik ima i po jedan podforum na madžarskom i na engleskom jeziku.

Nije se tu stalo. Napridovalo se.Tako imamo danas i naše Bunjevačke novine na internetu (http://bunjevacke.wordpress.com/). Svi brojovi u izdanju BIC-a se mogu skinit bresplatno. Našo je tu misto i dičiji podlistak na bunjevačkom jeziku Tandrčak (http://tandrcak.wordpress.com/), koji se isto mož bresplatno čitat od pilot broja pa do najnovijeg. Još otprija su se i u somborskom „Bunjevačkom kolu“ pridstavili jednom lipom stranicom (http://www.bunjevackokolo.org.yu/). I popularna radijo emisija na bunjevačkom jeziku „Bunjevačka rič“ se mož uživo prislušat (http://www.radio103.co.yu/bunjevacka_ric.htm) u bilo koje dobo dana el noći. I najveća i najznačajnija bunjevačka kulturna institucija Bunjevačka matica ima registrovan domen http://www.bunjevacka-matica.org.yu/ , al je stranica još uvik u fazi izrade. Na kraju, triba spomenit i blog somborskog Bunjevca profesora Aleksandra Raiča – „Bunjevački rodoslov“ (http://bunjevackirodoslov.blogspot.com/) .

Na Internetu se danas često mogu nać tekstovi i na madžarskom, nimačkom i engleskom jeziku, koji obrađivaje bunjevačku problematiku. Skoro je sto iljada strana di se Bunjevci spominju, ako je virovat Google-u. Vako se polagacko al cigurno zatvara krug u informisanju Bunjevaca na maternjem jeziku. Bunjevačka rič dopire do svake virtuelne ćoše svita. Nažalost, kompjuteri i Internet još nisu dostupni svoj našoj čeljadi, al sićamo se da je prija par godina i moblini telefon ritko ko imo. Prid nama Bunjevcima je budućnost!

I.V.K

POZIVAMO VAS NA GODIŠNJI KONCERT BUNJEVAČKOG KULTURNOG CENTRA TAVANKUT, KOJI ĆE SE ODRŽAT 1.12. 2007. GODINE U DOMU KULTURE TAVANKUT

Obavištavamo vas da će se svečano otvaranje 10. Festivala bunjevačkog narodnog stvaralaštva, u organizaciji KUD “Bunjevka” Subotica, održat u vestiblu Gracke kuće u Subotici u ponediljak 3. decembera u 19:
Program Festivala je slideći:

1. festivalski dan - etno izložba

NAŠI TRAGOVI

izložbu će otvoriti Sandić Ivana apsolvent etnologije
autor izložbe Kuntić Kata
Grafički dizajn i izrada slika Davčik Danijel
misto: Vestibil Gradske kuće, Subotica
dana:ponediljak, 03. decembar 2007 u 19,30 sati

2. festivalski dan – istorijaska tribina

ZNAMENITI BUNJEVCI od XVII-XX VIKA

pridavač dipl.ing.arh. Mandić Mijo
misto: Gradska biblioteka u Subotici
dana: utorak, 04. decembar 2007.u 19,30

3. festivalski dan – koncert

ZAGROKTI MI I ZAPIVAJ BEĆARAC

solisti Stanković Tijana, Babić Tamara i Letić Antun - Nune.
Tamburaški orkestar „ Biseri“
misto: Velika vićnica Gradske kuće u Subotici
dana: srida, 05.decembar 2007. u 19,30

4. festivalski dan – istorijska tribina

BUNJEVAČKO ŠKULSTVO

pridavač dipl.iuris. Sedlak Ivan
misto: Gradska biblioteka u Subotici
dana: četvratak, 06. decembar 2007. u 19,30

5. festivalski dan – muzičko-scensko veče

premijera pozorišne pristave BUNJEVAČKI SVATOVI

Dramska sekcija KUD Bunjevka
tekst i režija Kuntić Kata
misto: MKC Nepker
dana: petak, 07. novembar 2007. u 19,30

Festival pomogli:

Ministarstvo kulture Republike Srbije
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu
Pokrajinski sekretarijat za uprovu, propise i nacionalne manjine
Opština Subotica
Gradska Biblioteka Subotica
Bunjevačka matica Subotica
KUD Bunjevka Subotica

Pozivamo sve članove Bunjevačke matice da prisustvuju redovnoj godišnjoj Skupštini Bunjevačke matice, koja će se održati 30. novembera 2007. godine, petak u 18 sati u prostorijama Bunjevačke matice u Subotici.

Osnivanje Asocijacije medija na jezicima manjina u Srbiji započeto je danas sastankom u prostorijama Tanjuga, gde su predstavnici tih medija izabrali Inicijativni odbor i utvrdili rok za osnivanje te asocijacije.
“Na današnjem sastanku predstavnika nacionalnih manjina, koji je organizovan na inicijativu i u režiji direktora Tanjuga, dogovorili smo se da realizujemo staru inicijaivu o formiranju Asocijacije manjinskih medija u Srbiji”, rekao je predsednik Inicijativnog odbora Nebojša Ivanov iz lista na bugarskom jeziku “Bratstvo”.
Osnovna zamisao je da Asocijacija bude nevladino profesionalno udruženje manjinskih medija u Srbiji, koje će medijima omogućiti da odlučnije nastupe u odnosima s Vladom Srbije i međunarodnom zajednicom, da unaprede svoj status i da poboljšaju pristup budžetskim fondovima, ali i evropskim fondovima koji promovišu razvoj medija u jugoistočnoj Evropi, kazao je Ivanov.
Direktor Tanjuga Luka Mičeta je, pozdravljajući predstavnike desetak medija na jezicima manjina, rekao da je pravo na slobodu medija jedno od osnovnih ljudskih prava.
“Zadatak svake države je da vodi računa o medijima, a posebno o medijima nacionalnih manjina”, istakao je Mičeta.
On je rekao da će nacionalna novinska agencija Tanjug pomoći Asocijaciju koliko god bude mogla - ustupanjem Međunarodnog pres centra za organizovanje promocija i konferencija, davanjem pristupa servisu informacija, kao i inkorporiranjem vesti manjinskih medija u informativne pakete Tanjuga.
Predsednik Inicijativnog odbora će u narednih desetak dana završiti izradu statuta i osnivačkog ugovora Asocijacije i proslediti ih drugim članovima, a do kraja godine bi trebalo da bude održana i Skupština Asocijacije, koja će usvojiti osnivačke akte.
U Inicijativni odbor imenovani su i Vladimir Palačanin iz lista na rusinskom jeziku “Ruske slovo”, Muhedin Fijuljanin iz “Bošnjacke riječi”, Suzana Kujundžić-Ostojić iz “Bunjevačkih novina” i Zvonimir Petrušić iz “Hrvatske riječi”.
Jelena Perković iz lista “Ruske slovo” istakla je da bi Asocijacija trebalo da omogući uspostavljanje sistemskih odnosa s matičnim državama nacionalnih manjina, jer ta saradnja za sada zavisi od ličnih kontakata i dobre volje.
Asocijacija treba i da pomogne manjinskim narodima da postanu vidljivi i unaprede međusobnu saradnju.
“Nismo vidljivi i ne poznajemo se, ni sa drugima, ni između sebe”, istakla je ona.
Perkovićeva je ukazala da bi bilo dobro da Asocijacija postane funkcionalna do sredine januara kako bi mogla na vreme da konuriše za budžetska sredstva, ali i za evropske fondove.