Bunjevci

POSITA NA KOJU SE DUGO ČEKALO

Povodom posite pridsidnika Opštine Subotica Geze Kučere, Bunjevačkom nacionalnom savitu, 26. septembra, divanili smo s njim o temama koje ovu manjinsku zajednicu već dugo muče u ovoj Varoši

Posli skoro četri godine Vašeg mandata gradonačelnika, i evo Vas u positi kod Bunjevaca.
S njom se otvara jedno novo istorijsko poglavlje u statusu Bunjevaca u Subotici. Na kaku podršku možemo ubuduće računat od naše Varoši?

Nakon razgovora sa predstavnicima Nacionalnog saveta Bunjevaca video sam da je većina njihovih zahteva sasvim normalna i može se ispuniti. Verujem da tu neće biti velikih problema. Ustvari, ima, jer ne možemo obezbediti zgradu za rad Nacionalnog saveta od danas do sutra.
Ima tu nekih ideja, kao privremeno rešenje, u vidu zakupa nekog adekvatnog poslovnog prostora.
Imamo na umu i zapošljavanje mladih kadrova, u vašim institucijama, ali tu smo ograničeni budžetom. Drugo, tu su sada na potezu vaši odbornici, koji bi trebali da lobiraju da bi takvi predlozi mogli proći na gradskoj skupštini. Isto tako, odredićemo i nekoliko stipendija za mlade Bunjevce.

S obzirom da Bunjevci nemaje zvanično priznat jezik, za kojeg su direktno vezane važne zakonske reglative, često su onemogućeni u ostvarivanju svoji prava. Navedimo samo primer isticanja zastave, prijave na konkurse… Kako Vi vidite rišenje ovog problema?

Neće biti više problem ni isticanje vaših simbola, kao što je to do skora bilo. Takođe, zakonska klauzula koja kaže da na konkursu mogu učestvovati samo oni koji imaju zvaničn jezik, takođe će biti preinačena. Verujem da će biti sluha na skupštini za takav zahtev. Uostalom, i ova mogućnost negovanja bunjevačkog govora u školama, ide u prilog u tome da se na tom pitanju uradi nešto više i u samoj Opštini. Jer ni meni ta klauzula se baš i ne sviđa.
Trudićemo se da budemo jednaki prema svima u ovom gradu, pa tako i Bunjevcima.

Živite već dugo u Subotici, što znači da ste imali vrimena dobro upoznat Bunjevce. Šta cinite kod nji?

Na neki način, tradiciju, i njen način prikazivanja. Vaš način prikazivanja je dosta sličan mom, bilo je prijatno biti u Bajmoku na Festivalu Bunjevački ila. Tradicija teži ka miru, porodici i jedinstvu. A s obzirom da ja posmatram naš grad kao jednu veliku porodicu nadam se da će i tu biti zajedništva, daleko više nego pre. Drago nam je što otvaramo nove stranice te saradnje. Stekli su se uslovi u svim našim zajednicama za jedno brže otvaranje, približavanje i međusobno uvažavanje.

A zamirate njim…?

Zameram i sebi i vama što se ovako nismo sreli ranije. Ne znam, možda ću pogrešiti, ali zameram jedno političko opredeljenje koje možda u jednom momentu nije bilo upregnuto u zaprege stvarnih manjinskih potreba. Zameram vam što u okviru te vaše zajednice, bar se meni tako čini, možda grešim, ponekad ste otišli politički u neke opcije koje nisu pogodovale celoj zajednici i indirektno ni vama u tome. Imao sam neki strah od toga. A onda sam pomislio, zašto, pa živimo ovde zajedno, možda bi smo se mogli ipak dogovriti. Zašto tražiti uporište na strani, ovamo ili u nekim opcijama koje nisu karakteristične ili prirodno subotičke. Meni je uvek pred očima to da sam ja došljak u Subotici, pa možda i suviše pažnje posvećujem tome da niukom slučaju ne pokvarim nešto što je ovde već postojalo i napravljeno. i zato mi smetaju oni, koji su došli ovde, kao i ja, ali ne uvažavaju ništa. Mislim da se o svemu mi ovde moramo dogovoriti.

Čak devedeset odsto Bunjevaca živi u Subotici. Vi, ko njev gradonačelnik bi njim poručili za ubuduće?

Da istraju, da čuvaju svoju tradiciju, da je demokratizacija spor proces, da onaj subotički model suživota koji znači slična zahvatanja iz zajedničkog kolača, da će to važiti i za vas i da za vaše potrebe ima sve više sluha. Da će se uskoro stvoriti i za vas materijalna baza, što je nuno da se ostvare neka prava. Sadašnja podela nije najbolja i mi ćemo je promeniti. Ali, sigurno je i to, da što imamo više lakše je podeliti.

S. K. O.

U BUNJEVAČKOM NACIONALNOM SAVITU ZADOVOLJNI ODZIVOM UČENIKA I RODITELJA ZA IZBORNU NASTAVU

Do 8. oktobra za izbornu nastavu se prijavilo 73 učenika niži razreda osnovni škula u subotičkoj opštini, a zajedno sa još nikoliko škula di anketa i izvištaj nisu završeni očekiva se još oko sto učenika. Nastava bi mogla počet krajom oktobraPoslidnji dana avgusta miseca Nacionalni prosvitni savit Republike Srbije dono je odluku da se u osnovne škule učenicima ko izborni predmet mož ponudit bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture. Rišenje ministra prosvite Srbije o toj odluki u Nacionalni savit je stiglo 3. septembra. Zbog tog se sa svime malo kasni, tako da se tek ovi dana očekiva formiranje grupa za ovaj izborni predmet u 4, 5 el 6 osnovni škula, nakon čega će počet i časovi.

Šta je dosad urađeno i koliko se dice i njevi roditelja odazvalo na ovu malo zakasnilu ponudu za izbornu nastavu, rekao nam je Nikola Babić, pridsidnik Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, koji je lično na ovom važnom poslu i radio.

– Od prvog dana, kad je rišenje stiglo u Nacionalni savet, stupio sam u vezu sa načelnikom Školske uprave u Somboru i dogovorio se o redosledu aktivnosti. On me je ovlastio da možem neposredno da kontaktiram sa direktorima osnovni škula, odnosno da njim se obratim jednim dopisom i priložim odluku Nacionalnog prosvetnog savita kao i Nastavni plan i program predmeta Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture, koji je takođe usvojio Prosvitni savit. Predmet ima 72 časa godišnje, odnosno 2 časa nediljno. Od 3. do 11. septembra obišo sam 20 osnovni škula u subotičkoj opštini i 8 u somborskoj, di sam razgovaro sa direktorima škula i upozno ji sa mogućnošću izučavanja ovog našeg izbornog predmeta. Obavistio sam ji da roditeljima i dici mogu da ponude anketni upitnik o izučavanju bunjevačkog govora. Paralelno sa ovim imo sam i obavezu na koju me obavezo načelnik da pitam dal u kolektivu škule ima zainteresovani da pridaju ovaj predmet, kako bi se on uklopio u fond časova koji bi finansiralo Ministarstvo prosvite.

Nikola Babić je imo obavezu da do 8. okotobra izvisti načelnika škulske uprave o tom šta je urađeno, kako bi se vidilo u kojim škulama ima mogućnosti da se započne izvođenje izborne nastave bunjevačkog govora.

– Od 22 škule dobio sam izveštaj da su sproveli anketiranje učenika, odnosno roditelja, a od 5 da poso još nije urađen. U Subotici je 14 škula sprovelo i završilo anketiranje. Mi ćemo u Nacionalnom savitu uskoro dati ocenu o rezultatima, i virovatno ćemo moć kasti da smo zadovoljni s obzirom na to da smo se kasno uključili, da su do tog datuma škule već ponudile ostale izborne predmete dici. Od 14 škula u Subotici samo u jednoj se nijedan učenik nije izjasnio za naš izborni predmet. Broj učenika po škulama se kreće od 3 do 11, zasad. Posli razgovora sa načelnikom možem kasti da ćemo grupe za naš izborni predmet moć formirat u 4 škule, di imamo od 7 do 11 učenika. Tamo di imamo po 34 učenika formiranje grupa nije moguće. No, ostaje još da sačekamo da vidimo dal još u nikoj škuli ima mogućnosti za formiranje grupa. Procinili smo da bi grupe mogli formirat u još 3 škule di su urađene ankete, al još nismo dobili izveštaj.
Do 8. oktobra imali smo 73 prijavljena učenika u subotičkim škulama. Ankete se rade u još dvi škule di imamo poseban interes, a to su one u Tavankutu i u Đurđinu, jel virujemo da tamo imamo zainteresovani učenika. Iz 3 škule u Subotici nećemo dobiti izveštaj, jel su njeva nastavnička veća i školski odbori doneli odluke da neće anketirati učenike. Očekujem da ćemo na kraju imati oko sto prijavljeni učenika koji su se opridilili da uče svoj maternji bunjevački govor. U somborskoj opštini nema uslova za formiranje grupa, jel se javio mali broj učenika.

 

Tako bi nastava krajom oktobra miseca već mogla da počne u 4 škule: „Sonja Marinković”, „Matko Vuković”, „Vuk Karadžić” i „Bosa Milićević”. Odgovori se očekivaje iz škula u Đurđinu, Tavankutu, zatim iz škule „Ivan Goran Kovačić”, „Đuro Salaj” i „Pionir”.

– Možemo bit zadovoljni za početak, pogotovo što imamo veliki odziv prosvitni radnika koji su voljni da pridaju naš izvorni predmet. To je oko 20 ljudi sa kojima smo nedavno održali aktiv, tako smo ga nazvali, čime smo počeli i edukovanje, usaglašavanje sistema učenja bunjevačkog govora, a virovatno i izrade jednog metodičkog priručnika. Postoji dobra namira da uđemo na pravi način u škule, a mi u Nacionalnom savitu ćemo se pripremiti da tu izbornu nastavu na odgovarajući način podržimo.
Udžbenika za nastvu još nema. Kako je kazo Nikola Babić, sve je pripremljeno, samo se čeka na rišenje ministra prosvite, pa da se pokrene štampanje udžbenika. Štampaće se Čitanka i Gramatički priručnik. Vrimenom će bit izrađen i metodički priručnik za nastavnike, koji je jako važan za rad. To su ta prva osnovna učila, koji bi tribalo da obezbede kvalitetan rad.

Za sad se predmet zove bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture. O tom kad će se stvoriti uslovi da bunjevački govor bude priznat kao jezik, Nikola Babić je kazo slideće:

– Taj proces standardizacije bunjevačkog jezika je dugačak, al i nije. Na dobrom smo putu da taj poso i završimo. Sad se radi na pripremanju izdavanja „Ričnika bački Bunjevaca”. Prvo izdanje je izašlo 1990. godine pod naslovom „Rečnik bački Bunjevaca”. Ovaj ričnik čini značajnu osnovu za standardizaciju bunjevačkog jezika. To je ogroman poso i on se radi u Matici srpskoj, a autori su Marko Peić, prof. dr Dragoljub Petrović, mr Suzana KujundžićOstojić, a pokojni Josip Stantić je ostavio veliku građu za ovaj ričnik. Za sad se ne zna kad će biti izdat, najviše zavisi od finansijski sridstava. Pored tog, potribno je završit gramatiku bunjevačkog jezika, i to bi onda bila osnova za standardizaciju bunjevačkog jezika – kazo je Nikola Babić.

V. M.