Bunjevci

POVODOM UVOĐENJA IZBORNOG PREDMETA BUNJEVAČKI GOVOR U ŠKULE ODRŽANA KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU

Povodom uvođenja izbornog predmeta bunjevački govor u škule, održana je konferencija za štampu 4. septembra, di su divanili Nikola Babić, pridsidnik Nacionalnog savita, Đurđica Skenderović, pridsidnica Izvršnog odbora i Mirjana Savanov, pridsidnica Odbora za obrazovanje

Nacionalni prosvetni savet Srbije je 29. avgusta dono odluku da se predmet Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture uvede ko izbroni predmet u niže razrede osnovni škula.
- Ova odluka je za nas izuzetno značajna jer mi, Bunjevci, posle 100 godina možemo da u školama učimo svoj maternji jezik - govori Nikola Babić, pridsidnik Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine. - To je značajno i zbog toga što smo mi jedina nacionalna zajednica koja nije imala mogućnost izučavanja maternjeg jezika u škulama. Jer mi smo priznata nacionalna zajednica, na osnovu čega smo formirali Nacionalni savet, čiji je prioritetni zadatak obrazovanje na maternjem jeziku, koji godinama nismo imali priliku da ostvarimo. I tek sada stičemo elementarno pravo da naša deca uče svoj maternji jezik, da se upoznaju sa svojom istorijom, običajima i svim onim što čini našu bunjevštinu.
Za sada se ovaj izborni predmet zove Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture, a pošto je postupak strandardizacije bunjevačkog jezika u toku, očekuje se da će po okončanju to biti Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture.
- U proteklom periodu imali smo saradnju sa Pedagoškim zavodom Vojvodine, gde su naši učitelji i nastavnici kroz obuku na seminarima učestvovali u izradi nastavnog plana i programa za ovaj predmet. Obuku na seminarima prolazili smo zajedno sa predstavnicima svih ostalih nacionalnih manjina koje su to svoje pravo i ostvarili još 2004. godine. Međutim, zbog svih sporenja, evo do današnjeg dana, mi smo ostali da tražimo put i sa eminentnim lingvistima da usaglasimo nastavni plan i program i da nađemo odgovarajući naziv predmeta. Još je mnogo aktivnosti ispred nas, jel treba još i udžbenike objaviti. Ali verujemo da će to sve sada posle ove odluke Prosvetnog nacionalnog saveta Srbije ići daleko brže i lakše - kazala je gospođa Skenderović.
Prvo je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu, zajedno sa Sekretarijatom za propise, upravu i nacionalne manjine verifikovo taj nastavni Plan i program, koji je objavljen u Službenom listu Vojvodine. Posli tog nastavni Plan i program je verifikovo Nacionalni prosvetni savet Srbije, čije odluke se prinose u Ministarstvo prosvete i sporta, a ono svojim rišenjom obavištava načelnike škulski uprava da se taj predmet uvodi u škole.
- Nacionalni prosvetni savet je odluku doneo ubedljivom većinom glasova. U ponedeljak smo dobili i pismeno tu odluku NPS. Sada obilazimo škule, kako bi ih upoznali sa svim detaljima i kako bi one sprovele anketu među učenicima i njihovim roditeljima o eventualanom izboru bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture, kao izbornom predmetu. Mi to radimo korektno, ne vršimo nikakve pritiske, otvoreno razgovaramo o narednim koracima koje treba preduzeti u školi. Pozivamo i sve druge koji nisu Bunjevci a žele da upoznaju jezik i kulturu Bunjevaca da se priključe u školama kroz dva časa nedeljno. Nadamo se odzivu učenika i roditelja, na kraju krajeva bilo kakav odziv za nas je pomak posle 100 godina pauze - rekao je Nikola Babić, nuz napomenu da će sve bit u okvirima zakonske regulative.
Mirjana Savanov, pridsidnica Odbora za obrazovanje ukratko je upoznala javnost s sadržajom Plana i programa ovog novog predmeta. - Tokom 72 časa godišnje učenici će bit u mogućnosti upoznat svoju kulturu, jezik, istoriju i običaje. Nuz pridržavanje svi pedagoški zahtiva u nastavi, trudićemo se da ona dici bude što zanimljivija i da je rado pohađaje - kazala je Savanov.
Pripremljna je Čitanka i Gramatički priručnik, al oni još nisu odštampani. I to mora proć kroz određenu proceduru, jel čekala se odluka. Krajom oktobra počinje izlazit i časopis za dicu „Tandrčak” na većem broju strana, nego što je to sad. Prošireni „Tandrčak”takođe triba bit jedna vrsta literature za decu koja žele učit bunjevački jezik.

V. M

SA OKRUGLOG STOLA O MEDUNACIONALNOJ TOLERANCIJI U SUBOTICI

Bunjevci se osicaju diskriminisani u Subotici u svim oblastima života, i u pogledu svog identiteta, i u oblasti
kulture, udruživanja, veroispovisti, informisanja, službene upotribe jezika i ucešca u javnom životu

Poslidnjeg dana septembra u Subotici je održan okrugli sto pod nazivom „Međunacionalna tolerancija u Subotici, juče, danas, sutra” u organizaciji Agencije (Centra) za lokalne demokratije. Kako je u ime organizatora Stanka Parać-Damjanović kazala, ovaj okrugli sto triba da bude doprinos uspostavljanju kontinuiranog dijaloga i saradnje izmed institucija lokalne samouprave, organizacija nacionalni zajednica i civilnog sektora. Zaključci i pripopruke okruglog stola uveliko će opridiliti sadržaj projektni aktivnosti koje obuhvataju program obuke naminjene organizacijama civilnog sektora i mesnim zajednicama u opštini za primenu evropski standarda zaštite prava, ljudskih i manjinski prava, demokratskog učešća građana u lokalnoj samoupravi, al i razmine iskustava dobre prakse.Prvi med uvodničarima bio je dr Tamaš Korhec, pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine, koji je divanio o međunacionalnoj toleranciji u propisima i praksi. Izmed ostalog, divanio je o projektu multikulturalnosti i tolerancije, koji je Izvršno veće Vojvodine prihvatilo 2005. godine. On je izveden sa velikim brojom nevladini organizacija, škula, ustanova lokalni samouprava, sportski saveza, a koordinator i finansijer je bila Pokrajina. Govoreći o projektu „Živeti zajedno”, čiji je drugi ciklus sad završen, naveo je impresivne rezultate multimedijalne izložbe Muzeja Vojvodine i Gradskog muzeja Subotice, koju je vidilo još pet drugi gradova.

- Na naslovnoj strani kataloga za tu izložbu su likovi srpskog kralja Dragutina iz Nemanjićeve dinastije i njegove supruge mađarske princeze Katalin. Time smo hteli da pokažemo koliko je dalek i bogat suživot Mađara i Srba na ovim srednjoevropskim i balkanskim prostorima. I cela izložba ukazuje na veze između mađarskog i srpskog naroda na prostorima na kojima živimo, a te veze su daleke najmanje pet vekova. Sve to u velikoj meri nedostaje u istorijskim udžbenicima. Izložbu je posetilo preko sto hiljada ljudi u Vojvodini, najveći broj u istoriji oba muzeja. Ovaj projekat se nastavlja: pripremamo izložbu srpsko-nemačkih odnosa u Vojvodini za 2008. godinu, gde će biti prikazane istorijske veze između Nemaca i Srba a mnogi momenti tih veza su nepoznati najvećem broju ljudi.

Zatim je pomenuo i drugi projekat „Kup tolerancije”, sportsku mini olimpijadu za osnovce i sridnjoškulce, di su se dica različiti nacionalnosti družila i pokazala zavidan ferplej. Treći projekat je TV kviz „Koliko se poznajemo”. Ekipe 64 sridnje škule se takmiče iz znanja o različtim nacionalnim zajednicama u Vojvodini. Ekipe su pokazale široko interesovanje. Lansiran je i novi projekat „Etno dan”, dan kada se u škulama prezentuje kultura, gastronomija, književnost, istorija naroda sa kojim zajedno živiš.

Sve što se na ovom skupu čulo, manje-više je već poznato. U poređenju sa njima, podaci koje je potom iznela Aleksandra Vujić, iz Vojvođanskog centra za ljudska prava, kroz izvištaj „Subotica kroz prizmu Alternativnog izveštaja o ispunjavanju evropskih standarda zaštite manjinskih prava”, za Savet Evrope, bili su nešto novo i vrlo konkretno.

Rič je o izveštaju Srbije o primeni Okvirne konvencije o zaštiti nacionalni manjina, koja je u Srbiji ratifikovana 2001. godine. Ovo je drugi izveštaj koji Savetu Evrope triba da se pošalje do kraja septembra. Ovaj Centar je ko i prilikom prvog izvištavanja podno takozvani Alternativni izveštaj, il izveštaj iz senke. U ovom izveštaju posmatrano je 12 nacionalnih zajednica u Vojvodini.

- Moja tema u izveštaju je Subotica, grad koji se najčešće pominjao u vojvođanskom iz-veštaju. Pomenut je 50-60 puta, i to od 6 nacionalnih manjina, Mađara, Bunjevaca, Hrvata, Roma, Nemaca i Slovenaca - govori Aleksandra Vujić. - Subotica je pominjana u 16 od 18 članova Konvencije, a najbrojnije su informacije koje ukazuju na diskriminaciju. Zatim slede informativi tekstovi, a najmanje su zastupljeni afirmativni tekstovi.

U sačinjavanju izveštaja je učestvovalo Hrvatsko prosvjetno društvo „Matija Gubec”, Hrvatsko kulturno prosvjetno društvo „Tomislav”, Edukativni centar Roma, nacionalni saviti bunjevačke, mađarske, romske nacionalne manjine.

- Mađari diskriminaciju i Suboticu vezuju u dve oblasti, u pogledu nedovoljnog sprovođenja afirmativnih akcija od strane države i u vezi sa visokim obrazovanjem. Informativno se izjašnjavaju o srednjem obrazovanju i o zastupljenosti Mađara po opštinama, dok afirmativnih tekstosva nema. Bunjevci se u Subotici osećaju diskriminisani u svim oblastima života, i u pogledu svog identiteta, i u oblasti kulture, udruživanja, veroispovesti, informisanja, službene upotrebe jezika, zastupljenosti u javnom životu. Informativno Bunjevci pišu samo o svojoj prošlosti, što znači da svoj identitet vezuju za ono što je nekada bilo, kada su zaista bili priznati. Afirmativnih tekstova nema. Hrvati takođe pominju diskriminaciju, kao i Bunjevci, ali za razliku od njih ovi najviše diskriminaciju osećaju kao uperenost protiv nacionalne zajednice zbog toga što su Hrvati.

Vojvođanski centar za ljudska prava diskriminaciju pominje u procesu privatizacije medija u Subotici, u vođenju sudskih postupaka na jezicima nacionalni manjina koji je sve manje i izdavanju dvojezični obrazaca di ima nepravilnosti. Informativno piše o istorijatu Bunjevaca, zatim kad ilustruje situaciju oko priseljenja „Mađarsoa”, afirmativno piše kad nabraja osnovne, sridnje i visoke škule i kad govori o ispisivanju dvojezični tabli.

U paragrafu o pravima svakog pripadnika manjine da izražava slobodno svoj identitet i da pri tome neće doći u nepovoljan položaj, najkritičniji su bili Bunjevci koji navode pritisak od strane Hrvata, i smatraju da generalano nisu prihvaćeni u gradu, zatim imaju kritiku u pogledu popisa i popisni komisija, zbog koji misle da je bilo niz nepravilnosti.

U članu u kom se država obavezuje da će primenit odgovarajuće mire za unapređenje u svim oblastima života, socio-ekonomskim, kulturno-političkim, i u efektivnu ravnopravnost među građanima, kritikuju Mađari. Oni kritikuju državu, sadašnju adminstrativnu podilu na okruge i smatraju da Severnobanatski okrug, čije je sidište u Kikindi, triba da bude rekonstruisan i pridodat Severnobačkom okrugu, jel se Senta, Ada i Kanjiža i fizički nalaze u Bačkoj, zbog čega je otežano i ostvarivanje prava službene upotribe mađarskog jezika. Suboticu pominju ko kulturno politički centar Mađara.

U paragrafu koji se odnosi na kulturu ponovo kritikuju Bunjevci, koji smatraje da u Subotici nijednoj bunjevačkoj instituciji nisu obezbeđeni uslovi za rad, za razliku od drugi nacionalnih manjina, i da su ograničena sridstva koja se dobijaju iz fondova. Informativno pišu kada pominju časopise, kalendare koji su izlazili u 19. viku.

Hrvati kritikuju osnovnu škulu u Aleksandrovu, di su u većini pripadnici hrvatske manjine, a nosi naziv „Sveti Sava”. Zbog toga, iz straha, veći broj roditelja upućiva svoju dicu na građansko a ne na vironauku.

Bunjevci kritikuju i u paragrafu koji se odnosi na službenu upotribu jezika. Iako Hrvati, ko ni Bunjevci ne ispunjavaju cenzus od 15 posto da bi njev jezik ušo u službenu upotribu u Subotici (12% Hrvati i 11,6% Bunjevci), Hrvati su to pravo dobili, a Bunjevci nisu. To pripisuju političkoj koaliciji koja je trenutno na vlasti u Subotici. Hrvati afirmativno govore o ovom jel je njev jezik proglašen ko službeni u opštini, za razliku od Pokrajine, di to ne mož da se ostvari zbog oklivanja Skupštine Srbije da da saglasnost.

Na kraju je Aleksandra Vujić izrazila nadu da će ovo javno iznošenje izvištaja pomoć jednom boljem suživotu i privazilaženju problema za koje se misli da i ne postoje.

Pridsidnik Opštine Geza Kučera je govorio o tome šta Opština čini da se tolerancija sprovodi u svakodnevnom životu. Između ostalog je reko da suživot 148 .000 stanovnika, pripadnika 22 naroda i etničkih zajednica (Mađari 38,47 posto, Srbi 24,14, Hrvati 11,24, Bunjevci 10,95…) ne bi bio moguć ukoliko se ne bi poštivali međunarodni standardi, ko što su Deklaracija o ljudskim pravima, Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina, Evropska povelja o regionalnim i manjinskim zajednicama, Savezni zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalni manjina. On je rekao da je Skupština opštine 2005. godine donela odluku o delokrugu, sastavu i načinu rada Saveta za međunacionalne odnose, koji razmatra i pitanja ostvarivanja, unapređivanja i zaštite te ravnopravnosti, u skladu sa zakonom.

U tom cilju Subotica je osnovala instituciju građanskog branioca, ombudsmana, a vezano za dobru praksu naveo je oblast obrazovanja, dečje zaštite, sporta…

Saša Vučinić, pridsidnik Skupštine Subotica, govorio je o radu Saveta za međunacionalne odnose, koji se, kako je rekao, sastao samo dva puta i još uvik traži prava pitanja kojima će se bavit. Bilo je probelma kod sačinjavanja savita, al je na kraju postignut dogovor da ga čini 9 članova, 4 pripadnika mađarske, 2 srpske, po jedan hrvatske, bunjevačke i crnogorske nacionalne zajednice.

- Bilo je postavljeno pitanje da li je to savet koji će se baviti pitanjima međunacionalnih odnosa, ili savet koji će pratiti stepen osvarivanja prava manjina. Onda je bilo pitanje da li u ovom savetu treba da budu i predstavnici većinskog naroda. Jasno je bilo da zakonodavac nije imao primer jedne ovakve opštine gde smo svi manjine, i da je bilo prirodno da treba zaštiti i većinski narod koji je u našem gradu u relativnoj manjini. Savet bi trebalo da uspostavi saradnju sa nacionalnim savetima, sa nevladinim sektorom i sa običnim građanima, gde bi videli do koje mere atmosfera koja se kreira plod političkih interesa a koliko je ona utemeljena među običnim građanima - reko je Saša Vučinić.

U izvištaju je napomenio i primer izgradnje prve džamije u Subotici, koja je medijski slabo propraćena, i činjenicu da je Skupština opštine iz budžeta izdvojila određena sridstva. Zatim je pomenio i primer uređenja trga isprid Reformatorske crkve u Ulici Braće Radića, ko i renoviranje njihove biskupije, u čemu takođe učestvuju opštinska sridstva.

Izmed ostalog, Vučinić je kostatovo da nisu sve nacionalne zajednice bile ravnopravne u ostvarivanju svoji interesa i prava. Mađarska manjina jeste u privilegovanoj poziciji jel je dugi niz godina radila organizovano. - Da ne spominjem hrvatsko-bunjevački odnos koji je specifičan: ovih dana bunjevački govor ulazi u škole, a u Gimnaziji počinje da radi prvi razred na hrvatskom jeziku. Odnosi nisu nivelisani, jer istorijske okolnosti nisu bile jednake za ostvarivanje njihovih prava. Na tom polju treba da se radi - dodao je Vučinić.

Nikola Babić, pridsidnik Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, osvrnio se na izvištaj Aleksandre Vujić.

- Kaže se kako Bunjevci stalno nešto traže, stalno se žale da nešto nemaju što drugi imaju, da su stalno nezadovoljni. To nije tako. U tom izveštaju mi ne možemo drugo kazati nego što smo kazali. Iako smo priznata nacionalna manjina, mi to još u praksi ne ostvarujemo. Voleo bih da mi moje kolege iz drugih nacionalnih saveta, koji nisu tu, kažu, Nikola nisi bio u pravu kada si jedan takav izveštaj napisao. Međutim, to je činjenica koja stoji. Nama je bilo jako neprijatno kada smo organizovali neke za nas izuzetno značajne skupove kao što su nacionalni praznici ili naučni skup o Bunjevcima, a da predsednik Kučera, kog smo pozivali, nije ni odgovorio da li će doći ili ne. Došao je Saša Vučinić. Ne želino od toga da pravimo problem. Evo dobio sam poziv od Opštine da će na Dan grada biti podignuta po prvi put i bunjevačka zastava, pa ćemo moći da ispravimo tu činjenicu u izveštaju za Savet Evrope.

- Stalno se govori da držva deli Bunjevce i Hrvate, da ih je Milošević podelio itd. Postoji nešto što je evidentno, a to je isotrijsko nasleđe koje govori o tome ko smo i šta smo. I najsvežiji primer je bunjevački govor. Mi smo jedina nacionalna zajednica koja do sada nije mogla da ponudi svojoj deci da uče svoj maternji jezik u škulama. U komisji za osnove škole pri republičkoj vladi sedi čovek koji se predstavlja kao bunjevački Hrvat, koji na pitanja drugih članova koji ne poznaju situaciju, kaže da je on Bunjevac i da zastupa interese Bunjevaca. Zatim, on kaže da njima ne treba učenje bunjevačkog jezika u školama, jer je on deo hrvatskog jezika. A onda pridsidnik Prosvetnog nacionalnog saveta Srbin iz Niša pita, pa kako može da bude Bunjevac a da ne želi svom narodu ponuditi učenje bunjevačkog jezika?! To je jedna okolnost u kojoj se naša zajednica nalazi. Mi pokušavamo da ne pravimo famu od toga, nego da strpljivo radimo sa institucijama države, ne zaobilazeći našu opštinsku Skupštinu. Dao Bog da budem pozvan u Skupštinu i da tamo počnemo sasvim drugačije da razgovaramo. Ali, sklop koalicionih odnosa je takav da se zazire od toga. Zato sam rekao da je bitno kojim jezikom govori politička elita u Subotici. Mi smo za saradnju u okviru zakonske regulative.

Mr Suzana Kujundžić Ostojić, direktor Bunjevačkog informativnog centra i glavni i odgovorni urednik „Bunjevački novina”, uputila je Saši Vučiniću nikoliko pitanja:

- Kažete, gradi se džamija, a možete li mi reći kada će početi da se gradi Bunjevački kulturni centar, jer ga jedino Bunjevci u Subotici nemaju? Na ovo pitanje Vučinić nije imao odgovor. - Trebalo bi konsultovati vaš savet da kažete koje su te institucije koje grad treba budžetski da pomaže - rekao je Saša Vučinić, napominjuć da je Opština svojim sridstvima finansirala nike radove na obnovi zgrade Bunjevačke matice. - Ostaje da sa Savetom vidimo šta je to što je perspektiva i vaši interesi.

- Rekli ste da Bunjevaca u Subotici ima 10,5%. Možete li nam reći u procentima koliko se novca iz dela Opštinskog budžeta namenjenog kulturi izdvaja za Bunjevce? - pitala je Kujundžić - Ostojić, nažalost ni na ovo pitanje gospodin Vučinić nije znao odgovor.

- Ukoliko Bunjevci budu dobili podršku i sredstva za gradnju Bunjevačkog kulturnog centra od Republike i Pokrajine, hoće li i Grad učesvovati u tome? Gospodin Vučinić je potvrdio učešće Subotice u takom eventualnom projektu, ističuć ponovo svojevrimenu spremnost grada za doniranje obnavljanja Bunjevačke matice.
Kad je rič o paragrafu koji govori o viroispovesti, Bunjevci pominju slučaj u Tavankutu kad svećenik nije dilio paketiće bunjevačkoj dici, nego samo hrvatskoj.
U paragrafu koji se tiče efikasnosti učešća manjina u javnom životu, kritički su bili opet Bunjevci. Oni smatraju da su samo deklarativno priznati, da se negira njev nacionalni identitet, i ko primer navode da nijedan pridstavnik lokalne samouprave nije došo učestvovat na proslavi njevog nacionalnog praznika.

Kad je rič o paragrafu koji govori o viroispovesti, Bunjevci pominju slučaj u Tavankutu kad svećenik nije dilio paketiće bunjevačkoj dici, nego samo hrvatskoj.
U paragrafu koji se tiče efikasnosti učešća manjina u javnom životu, kritički su bili opet Bunjevci. Oni smatraju da su samo deklarativno priznati, da se negira njev nacionalni identitet, i ko primer navode da nijedan pridstavnik lokalne samouprave nije došo učestvovat na proslavi njevog nacionalnog praznika.

V. M.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE NIKOLE BABIĆA, PRIDSIDNIKA NACIONALNOG SAVITA BUNJEVAČKE NACIONALNE MANJINE, U SOMBORU

Povodom uvođenja bunjevačkog govora u osnovne škule, a na osnovu Odluke Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije o usvajanju nastavnog programa „Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture” za 1, 2, 3, 4. razred osnovne škule, ko izborni predmet, u prostorijama Udruženja građana Bunjevačko kolo, iz Sombora, konferenciju za novinare održo je Nikola Babić, prid-sidnik Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.
Uz riči zafalnosti upućene medijima za krajnje profesionalno i afirmativno pisanje o Bunjevcima, ko i želju za daljom saradnjom, Nikola Babić je kazo kako su i Bunjevci konačno dobili pravo na nigovanje svojeg maternjeg jezika. To pravo smo ostvarili 29. avgusta, i mi jednostavno za taj dan možemo da kažemo da je to istorijski dan i istorijski događaj za nas Bunjevce. Naša dica će moć učit a i drugi će moći da čuju kako to Bunjevci divane, kako su Bunjevci sačuvali svoj nacionalni identitet. Moće izučavat svoju kulturu, običaje, tradiciju, muziku, pismu, folklorne vridnosti, nošnju i sve ono što mi zajedničkim imenom zovemo - naša bunjevština. Želimo da ih ovom nastavnom programu, u osnovnim crtama, koliko je za decu uzrasta od prvog do četvrtog razreda potribno upoznamo sa kulturom, običajima… Mi smo u Nacionalnom savitu pripremili i odgovarajuća učila: Čitanku i Gramatički priručnik. Verovatno će ova učila izaći nešto kasnije, jer triba da prođe proceduru, verifikacije i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Ministarstva pros-vete i na kraju Zavoda za udžbenike,
koji će biti i izdavač ovi naši učila. Ali, ono što vam već možemo danas reći da ćemo već krajem miseca imati naš časopis za bunjevačku dicu koji se zove „Tandrčak”, jer od ovog miseca ulazimo u finansiranje Pokrajinskog sekretarijata za informisanje. Izlaziće u jednom kontinuitetu, znači mesično jednom u okviru naši „Bunjevačkih novina”. Dečji časopis će imati svoju redakciju, znači biće posebno od Bunjevačkih novina, imaće jako blisku saradnju sa osnovnim škulama, sa onim nastavnicima i učiteljima koji će izvoditi nastavu na bunjevačkom govoru sa elementima nacionalne kulture.

U nastavku obraćanja medijima Nikola Babić je istako: „U proteklih par danaobilazili smo sve direktore škula, da im prinesemo i dostavimo Odluku Nacionalnog prosvetnog savita, da sačine anketne upitnike i da to dostave roditeljima 1 - 4. razreda osnovne škole i da se na tim upitnicima izjasne da li su voljni, svoju dicu uputiti na učenje maternjeg jezika nas Bunjevaca”. Na kraju izlaganja Nikola Babić je zaključio: „Mi želimo naše Bunjevce i sve poštivaoce Bunjevaca, da ohrabrimo da naša bunjevačka svist još uvik živi i ona je tu, među nama. Nažalost, dug je period godina kako je zapostavljena, ali ona nije zaboravljena. Ovako kako smo organizovani i priznata nacionalna zajednica u Republici Srbiji, mi ostvarujemo sva prava, a ta prava se odnose na obrazovanje, na informisanje, na kulturu i na službenu upotribu jezika. Ja mogu na kraju da istaknem da smo imali veliku pomoć i saradnju u ostvarenju uvođenja nastavnog predmeta u škule, svi ovi godina smo bili podržani i praćeni u svim aktivnostima od Službe za ljudska i manjinska prava u Vladi Republike Srbije. Takođe, značajnu podršku našim naporima davao je i premijer Koštunica”.

Milorad Blažić

BILO JE TUŠTA SVEGA, AL’ NAJVIŠE – TISTA

Drugi etno festival „Bunjevački nacionalni ila” 25. avgusta je održan u Bajmoku, a na festivalu svega i svačega, manje mesa, a najviše „tista”, kako Bunjevci nazivaju sve što se pravi od brašna i što najčešće preovladava u ishrani: od gumboca, nasuva, listića, kruva, do pogače, sitnih kolačića. Na otvaranju festivala u dvorištu KUD-a „Jedinstvo-Eđšeg” predsednik Bunjevačkog kulturnog centra Bajmok Branko Pokornić, inače domaćina ove manifestacije, naglasio je da su se u organizaciji rukovodili sa nekoliko principa:
– Želeli smo da iz zaborava izvučemo sva stara ila koja su nekad bila na našim astalima i koja su ovaj narod održala, zatim, da pokažemo kako se tokom jedne nedilje u svakoj velikoj familiji pravio raspored ila, i po tom se znalo koji je dan u nedilji, i da posebno prikažemo bunjevačku diku, nediljnu užnu. Želimo da u porodice vratimo nediljnu užnu, kad se čitava familija u podne nalazila za istim astalom i u opuštenoj atmosferi ila i dogovarala se o poslovima koji su je čekali.
Sve je bilo protkano muzikom, pesmom i folklorom veterana KUD-a „Jedinstvo-Eđšeg” i Bunjevačkog kulturnog centra Tavankut. U dobrom raspoloženju, uz posluženje i prijatne mirise jela, u sali i u dvorištu domaćina se okupilo nekoliko stotina ljudi. Svaki učesnik festivala je na svom štandu, kojih je bilo oko 20, nudio ono što je već pripremljeno doneo, ili ono što je ovde pripremio. Posetioci su imali mogućnost da probaju sva jela, a najčešće su to bili fanci, listići i razni drugi kolači i pogače sa makom, orasima, bundevom. A među gostima su bili Geza Kučera, predsednik Opštine, predstavnici nekoliko nacionalnih saveta, kulturnih institucija, ali i poznatih ljudi iz javnog života Subotice.

Recepti za – „polizati prste”

Pajo Kečenović je u katlanki kuvao čobanski paprikaš, u koji je stavio ovčije meso i sezonsko povrće, koje se, kako kaže, može naći u ataru. Masti nema, samo ono što je bilo na ovci. A Giza Kajčić je, sa 32-godišnjim iskustvom kuvarice pripremala „ćoravi paprikaš”, staro bunjevačko jelo bez mesa koje se kuvalo preko nedelje.
– Isprži se luk, doda sitna parika i krumpir, a na kraju se naprave valjušci. Uz to ide salata od kupusa i sos od jabuka. Sos se pravi ovako: kisele iseckane jabuke se kuvaju, a na kraju se doda marinada od brašna i vode da sos dobije gustinu. Ovaj sos se jede i sam kao doručak ili uz pečenje ili paprikaš. I kod kuće kuvam bunjevačka ila, a najradije popržene gumboce. Od brašna i krompira napravim sitne gumboce, a kad se skuvaju poliju se zaprškom od crnog luka, masti i sitne paprike. Uz to ide paradičkom čorba.
Klara Kujundžić, iz Male Bosne, pred posetiocima festivala je napravila valjuške sa sirom posute poprženom prezlom. Testo se zakuva sa mlakom vodom i razvuče, a onda se stavlja sir i rukom seče na valjuške. Kada se skuvaju pospu se prezlom.
Marija Bagi, iz Stare Moravice, je na svom štandu izložila listiće koje liče na gužvu širokih rezanaca isprženih na masnoći. Kaže, recept je jako jednostavan i od jaja, brašna, malo soli i šećera umesi se testo, razvije se kao za supu i iseče sa mamuzom, a onda mota na ruku i stavlja u vrelu mast da se peče. Kada je gotovo pospe se prah šećerom. Jede se posle ručka.
Među štandovima poređanim u dvorištu KUD-a „Jedinstvo-Eđšeg” pored kojih su bili šporeti na kojima se kuvalo za goste i žiri, bila je i osamdesetpetogodišnja Vita Horvacki iz Šandora. Ona je umesila pogaču sa makom i praznu pogaču, među Bunjevcima poznatu kao „pogača sa božjom milošću”. Ona je često uz neku čorbu bila ručak, kaže Vita.
– U pola litre mleka stavim kafenu kašikicu soli, dve do tri supene kašike šećera, i masnoće, kada se rastopi da prekrije mleko. To ugrejem tako da ne peče prste, a onda dodam dva jajeta, jedan kvas i brašno. Zamesim mekano, a testo na kraju mora da bude glatko i sjajno. Onda se testo diže pola sata na toplom. Na siniji testo razvlačim rukama ne oklagijom, pa se još pola sata diže. Filujem makom ili namažem masnoćom, zavijem i pomažem jajetom ili masnoćom, i opet je držim da pogača naraste još jedanput kolika je bila, pa tek onda stavim da se peče.
Cilika Gilice iz Subotice je na svom štandu skuvala krumpir čorbu i nasuvo sa krumpirom. Njen recept glasi ovako: zakuva se testo, iseče na trouglaste rezance i skuva. Posebno se skuva krompir, a posebno poprži crni luk sa crvenom paprikom, i onda se sve sjedini. Čorba se kuva od te iste zaprške i krompira koji se odvoje od nasuva. Brzo i ukusno, kaže Cilika.

Nagrada za najbolju čorbu

„Pokljukuša čorba” je naziv nagrađenog jela koje je skuvala Ana Vojnić Kortmiš iz Đurđina.
– Zakuvam tisto ko za nasuvo, jel za čorbu, i mamuzom isičem kockice koje metnem u lernu da se peče. Skuvam čorbu od jednog peršina, jedne šargaripe, jednog krumpira i jednog luka, i kad je gotovo onda se zaspe sa tim pečenim tistom, i malo zaprži. Čorbi se doda skorupa il paradičke, ko kako voli.
Stipan Babić iz Bajmoka je pripremio zlatnu čorbu, kuvano meso sa prilozima. Kao manje obično jelo odabiremo sos od crnog luka. Na masnoći se poprži brašno sa sitno narezanim crnim lukom, a onda se doda malo supe i još se malo kuva. Zakiseli se na kraju, i to sirćetom iz kiseli paprika ili feferona što daje pikantan ukus. Jede se uz pečenje. Stipan kaže da je to staro i poznato jelo bunjevačke kujne.
Kata Tikvicki i Merka Poljaković, iz Tavankuta, su kao i lane kuvale taranu sa divenicom, koja je poslužena gostima festivala za ručak. I ona je dobila nagradu. One su prvo po starom običaju napravile taranu sitneći zakuvano testo od brašna i jaja nekolioko dana ranije da bi se osušila.
– Očistili smo luk i krumpir, nakrićali i metnili na mast, a onda taranu i divenice. Divenica je sveža domaća. Jednostavno je skuvati.

Zadovoljni i Bunjevci iz Mađarske

Među njima upoznali smo grupu iz Gare u Mađarskoj.
Ana Šibalin Bajaji, iz Gare, iz Mađarske je došla na festival kod svojih prijatelja u Bajmok. Oduševljena je svime što je videla, a posebno se iznenadila odličnim ukusom žganjaca.
– Sviđa nam se što smo vidili i probali sva naša starovinska bunjevačka ila. Mogu kazati da i mi tako kuvamo – rekla je Ana na dobrom srpskom i bunjevačkom jeziku. – Sviđaju nam se i listići, i to pravimo kod kuće, i kifle iz bunara, vi to zovete bunardžije. Sve nam se sviđa i ljudi su jako prijatni.
Upoznali smo i Miju Mujića iz Baje, iz Mađarske. Hvali festival, baš kao i svi drugi gosti. Prvi put je ovde, muzika i folklor su mu se svideli, kao i rakija, ali jelo još do tog momenta nije probao, ali kako je rekao, dobar miris obećava dobar ručak.
U sali KUD-a domaćina izloženi su kompletni ručkovi ili večere sa kojima su se kuvari takmičili. Među njima Marija Bošnjak se predstavila sa večerom za Badnje veče. Pripremila je gra čobu zapženu maslom, nasuvo sa sirom i sa makom i pečenu ribu. Tu je i kolač božićnjak sa izvanrednim ukrasima, kao i med, beli luk, orasi, a jabuka je isečena na kriške, svakom članu porodice po jedna da se uvek seti da pripada zajednici.
Udurženje žena Tavankuta je pripremilo risarsku užnu: pivčiji paprikaš, samun kruva, vino, kompot od višanja kao salata, i bundevara.
Udruženje građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora, se predstavilo sa svečanim nedeljnim ručkom: prisnac, zlatna supa sa kuvanim mesom i sosom od paradajza, paprikaš sa pirinčem, jagnjetina sa kompotom od šljiva i kajsijama, vino i pogača sa orasima i makom. Restoran „Majkin salaš” je pripremio disnotorsku večeru: svinjokoljski paprikaš i krompirača sa hurkom, kobasicom i svinjskim rebrima. Uz pečenje se služi kompot od šljiva i bresaka i kisela paprika i krastavci. Od slatkog – štrudla ili fanci. Tu je i raritet, specijalitet ovog restorana – vino od jabuke.
Festival je organizovao Bunjevački kulturni centar Bajmok uz podršku Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, Izvršnog veća Vojvodine i Opštine Subotice. Ovom prilikom prikazan je i prodavao se kuvar „Bunjevačka ila”, od recepata prikazanih prošle godine. Kako je ovde rečeno, u planu je da se nakon izdavanja nekoliko ovakvih manjih publikacija napravi pravi kuvar bunjevački ila.

Tekst: Eva Bačlija;
snimci: M. Novak

NAGRADE

Za najautentičnije jelo proglašena je „pokljukuša čorba”, koju je skuvala Ana Vojnić Kortmiš, iz Đurđina. Kao najstarije jelo nagrađeni su „žganjci” koje su spremile žene iz Udruženja žena Tavankuta, a najlepše aranžiran stol je bio onaj sa večerom na Badnje veče, Marije Bošnjak iz Male Bosne. Najangažovaniji štand je bio štand Udruženja žena Subotice, a najbolji kolač – fanci koje su napravile Marija Mihaljević i Ruža Lazić, dok je za najkuvara proglašeno Udruženje građana „Bunjevačko kolo” iz Somora sa svojim „nedeljnim ručkom”. Tu je glavni kuvar bio Dragan Kubatov.

GEZA KUČERA: PORODICA ZA STOLOM

– Dve stvari sam zapazio, jedna je ljubav sa kojom se priprema hrana, na licu svakog učesnika se vidi da taj posao ne obavlja iz nužde nego ga i voli. A jelo koje se priprema sa ljubavlju je pravo jelo koje daje snagu, jer ljudima koji se bave zemljoradnjom uvek treba ta snaga. Druga stvar je ona snaga porodice koja drži sve na okupu za stolom, što danas kada smo izgubili neke ideale u društvu, može da ispravi neke greške. Moram reći da što ovde vidim, na neki način pokušavam da preslikam u ličnom životu. Ja sam srećan čovek, svake nedelje za stolom, za užnom je cela moja porodica, na astal stavljamo tradicionalna jela, ima tamo i bunjevačkih i mađarskih jela – izjavio je Geza Kučera na festivalu u Bajmoku, koji je ove godine, eto, po prvi put prisustvovao jednoj bunjevačkoj manifestaciji.
Na pitanje šta mu je posebno privuklo pažnju odgovorio je:
– Volim sve, od onih sam što sve pojede što se na stol stavi, samo da je ukusno i dobro pripremljeno. Jelo mora da ima i izgled i ukus, mora biti začinjeno. Ne mora uvek biti mesa, ali je važno kako je stol postavljen. Kao kada je cura lepo obučena, i jedan astal je onda pravi ako je lepo postavljen.

Nacionalni prosvetni savet Srbije, najviše obrazovno tilo u zemlji, u sridu, 29. agusta, usvojio je pridlog Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine da se u niže razrede osnovne škule, ko izborni predmet, uvede Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture. Uoči sidnice isti pridlog privatila je i Komisija za osnovne škule. Ovo znači da će već od ove škulske godine predmet Bunjevački govor sa elementima bunjevačke kulture bit ponuđen đakovima da ga pohađaje jedared nediljno.