Bunjevci

Skupština opštine Subotica

Subotica - Na prvoj sednici subotičke skupštine posle letnje pauze na dnevnom redu se, između ostalog, našlo i usvajanje novog poslovnika koji donosi nekoliko značajnih izmena u odnosu na stari. Jedna od njih je ukidanje neophodnog kvoruma za raspravu, što su odbornici opozicije kritikovali kao otvaranje mogućnosti vladajućoj većini da bojkotuje diskusije opozicije. Novim poslovnikom je takođe ukinuta obaveza radnih tela skupštine da podnose izveštaj o svom radu parlamentu, osim na kraju mandata, a predviđena je mogućnost da zasedanje skupštine inicira trećina postojećih odbornika.
Najvažnija izmena koja je izazvala i najviše diskusije u skupštini je odluka da se u skupštinskoj sali pored, zastava Republike i Pokrajine, kao i Mađarske i Hrvatske nacionalne zajednice, istakne i zastava bunjevačke nacionalne manjine. Odbornici koji su se protivili takvoj odluci, uglavnom iz redova DSHV, navodili su da je takva odluka protivna zakonskoj odredbi o upotrebi simbola, u kojoj se kaže da se na javnim mestima može isticati samo zastava manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi, dok su iz redova zastupnika “bunjevačke opcije” potencirali da na zastavu ima pravo svaka manjinska zajednica kojoj je priznat status manjine i koja ima zvanično proglašene simbole kao što su grb i zastava. Skupština je većinom glasova ipak podržala predlog da se u Velikoj većnici Gradske kuće nađe i bunjevačka zastava.
Novi poslovnik predviđa i veću disciplinu odbornika, pa će tako oni koji krše pravila ponašanja i dobiju tri opomene od predsedavajućeg biti i novčano kažnjavani.
Iako je većina opozicionih odbornika ocenila da je novi poslovnik represivniji od starog i da se njime sputavaju i ograničavaju prava odbornika, predlagač je novo rešenje, u koje je inače uneto mnogo predloga i opozicionih stranaka, definisao kao nastojanje da se rad lokalnog parlamenta učini efikasnijim, demokratičnijim i racionalnijim.

J. K.

POETSKO VEČE U DOMU RATNIH VOJNIH INVALIDA

U Domu ratnih vojnih invalida u Beogradu 13. septembra su se po drugi put čuli stihovi članova Bunjevačke matice u Subotici. Te večeri su predstavljeni Bunjevci i njihova poezija. Ovo veče pod nazivom „Bunjevci, fina grana u poeziji” je osmislio Milovan Mića Stojadinović, penzioner i pesnik, a pored stihova ovde su se mogli čuti podaci o dolasku Bunjevaca na ove prostore, o nošnji, jeziku i poznatim ličnostima.
U goste u Beograd išli su Mijo Mandić, član Bunjevačke matice i Nacionalnog saveta, Gabrijela Diklić i Marija Horvat, pesnici, a u Beogradu im se pridružio Šime Sekulić, advokat iz Zemuna, član Bunjevačkog nacionalnog saveta, inače rodom iz Bajmoka. Prisutni su bili i pesnici iz beogradskih književnih klubova „Nikola Tesla”, „Đuro Salaj”, „Branko Ćopić” i članovi Udruženja pisaca Srbije koji su čitali svoju poeziju.

M. Horvat

Zalaganjem Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, uz podršku ministra za Državnu upravu i loklanu samoupravu Zorana Lončara, odlukom Vlade Srbije obezbeđena su sredstva za potpuno uređenje i osposobljavanje za rad prostora u kojem se nalazi Bunjevačka matica, institucija od izuzetne važnosti za očuvanje jezičkog, kultruno i, uopšte, nacionalnog identiteta Bunjevaca.

Ponovo postavljen astal

• Cilj je bio otrgnuti od zaborava stara bunjevačka jela i ponovo ih predstaviti javnosti, pre svega mladima, i ukazati na njihovu hranljivu vrednost • Pred gostima su bila tarana sa divenicom, uzlivanca, pokljukuša, pogače, nasuva, čorbe, baratfile, paprikaši, pečenja, kruv, listići…• Prvo će biti objavljena manja publikacija sa receptima na Festivalu, a naredne godine i kuvar bunjevačkih jela

Svi koji su u subotu došli na prvi „Festival bunjevački ila” u Bajmok našli su bar nekoliko jela koja su jeli još u svom detinjstvu, a neki nisu nikada. U dvorištu ispred zgrade Kulturno-umetničkog društva „Jedinstvo Eđšeg” goste su dočekivale devojke u bunjevačkoj nošnji, a onda i učesnici festivala sa svojim takmičarskim jelima. Lepa slika i mirisi: takmičari su pred posetiocima pripremali jela i nudili ih posetiocima. I niko nije ostajao ravnodušan. Jer, tu je bio unapred najavljen najstariji bunjevački recept: pokljukuša, pa onda zamotanice, zaprženi gumboci i gumboc čorba, listići, pogače sa makom, jabukama, rogačom, nasuvo sa makom, gurable, uzlivance, ležbabe, prisnac… U katlanci se kuvao kukuruz, a u kotliću paprikaš.

Na Festivalu čiji je organizator Bunjevački kulturni centar Bajmok, posebno je očekivana „tarana sa divenicom”, koja se kuvala u pozamašnoj „kastroni” da bude dosta za sve goste. Tarana je odlično uspela, a to je kasnije potvrdio i žiri dodelivši ovom jelu prvu nagradu (Emera Poljaković i Kata Tikvicki). Kao najbolje aranžiran astal (pojedinci) proglašen je „uksršnji ručak” Marije Bošnjak iz Male Bosne, a među restoranima i „svečana nediljna užna” Restorana „Gurinović”. Priznanja su dobili: svečani ručak od morke koji su pripremili članovi UG „Bunjevačko kolo” iz Sombora, „paradičkom čorba” i „gumboci sa mrvicama” kao najautentičnije jelo (Ana Vojnić Kortmiš) i „zapržena čorba” i „baratfile” (Jasna Stanković).

U sali KUD-a „Jedinstvo-Eđšeg” pored svečano postavljenih stolova za goste, u jednom uglu je bila nameštena „bunjevačka etno kujna”, sa originalnim nekadašnjim šporetom (umesto zidanog koji je bio u svakoj kući), sa drvenim astalom, posuđem, escajgom i drugim detaljima. U nastavku su se nizali takmičarski stolovi prepuni izvanredno servirane hrane: „uskršnji ručak”, „disnotorska večera”, „nediljna svečana užna” i „nediljna svečana užna od morkače”.

Branko Pokornić, predsednik Organizacionog odbora Festivala i proizvođač mleka iz Bajmoka, o cilju Festivala kaže:
– Namera nam je da iz zaborava izvučemo sve one recepte jela sa čime se naš narod hranio i ponovo vratimo ta jela na astal. Isto tako smo želeli da pokažemo današnjem svetu brze hrane da su se nekada naši ljudi, iako su bili manje obrazovani, znali zdravo hraniti i rasporediti šta se kojim danom jede. Namera nam je takođe da vratimo kult porodice kod Bunjevaca. Porodična „nediljna užna” je bila sveto pismo, kada je za astalom u opuštenoj atmosferi čitava familija na okupu i dogovara šta će se naredne nedelje ili meseca raditi. Vreme je da se podsetimo svega što je dobro a zaboravljeno je, da prilagodimo novim uslovima i upotrebimo danas.

Đurđica Skenderović, potpredsednik Izvršnog odbora Bunjevačkog nacionalnog saveta, kaže da će svi ovi i mnogi drugi recepti biti objavljeni u dve publikacije.
– Biće tu kompletni jelovnici koji su Bunjevci koristili s kraja 19. i početka 20. veka. Publikacija će biti sa detaljnim objašnjenjima kako se ta jela pripremaju. A kuvar bunjevačkih jela koji takođe pripremamo, treba da bude gotov naredne godine. Uz pojedinačne recepte kuvar će prikazati svečane jelovnike za Božić, Uskrs, disnotor, nedeljne i svadabarske jelovnike, zatim recepte za duncove, pekmeze…

Naša sagovornica kaže da je struktura ovakve ishrane dobro osmišljena.
– Tačno se znalo kada se šta jede, u zavisnosti od godišnjeg doba, dana u nedelji i poslova koje će se tog dana raditi. Za nedeljni ručak je uvek morala da bude zlatna čorba, a drugo šta je bilo. Bila su dva posna dana: sredom pasulj i lakumići, a petkom nasuvo i čorba, subotom tarana sa krompirom ili paprikaš sa malo divenice, ako je bilo. U jelovniku je puno testa, ali treba znati da je ono bilo od žita bez veštačkih đubriva i herbicida, a brašno se zakuvavalo bez aditiva. Jelo se zdravije. Svako jutro je moralo biti kuvanog krompira, kiselne, sira, slanine, šunke ako je bilo. Uveče je na astalu bilo kiselne, pekmeza od crnih šljiva, bez šećera i konzervansa. Hleb se pekao jednom nedeljno, bez aditiva, i nije se nikada ukiselio, žito je slabije rađalo ali je bilo kvalitetnije brašno. Kvasac se pripremao od testa od prethodnog pečenja. Kod kuvanja se koristila mast od svinja sorte mangulica.

Bajmočanin Stipan Babić je pripremio pokljukušu, jelo od maslice i tankog testa.
– Testo od brašna i slane vode, oklagijom razvijeno, peče se u rerni na prevrnutoj tepsiji. Jede se sa maslicom, ili pepom. Maslica se priprema tako što se na maslu ili ulju prži mnogo belog i malo crnog luka i brašno. Kada se dobro uprži, doda se malo mleka a kasnije i vode. Obično se jede na post, sredom i petkom, ako je na maslu – kaže je Babić i pokazuje na ostalu hranu koju je pripremio: mladi sir sa sitno seckanim crnim lukom, koje se jede sa kuvanim krompirom i jajima. Tu su i zamotanice, domaća divenica, slanina, pušena i barena i švargla, zatim jedan od najstarijih bunjevačkih, nedeljnih kolača, gurable, i pita sa jabukama.

– Sa jelom se počinjalo kad se dida prekrsti, načne „kruv” i otpije rakije iz fićoka – seća se Babić iz svog detinjstva.
Giza Kajčić iz Bajmoka je pred posetiocima pripremala „poprženi gumboca i paradičkom čorbe sa gumbocima”. Krompir se skuva, ispasira i zakuva sa brašnom. Od toga se naporave gumboci koji se skuvaju u vodi, zatim prelije sa zaprškom od masti, crnog luka i crvene paprike. A u vodu u kojoj su se kuvali gumboci skuvaju se malo manji gumboci, doda se paradajz i malo zaprške.

– To se pravilo priko nedilje, nije posno ilo. Ja sam sa đurđinski salaša, kod nas je popržene čorbe bilo svaki dan, a dal je još bilo gumboca, baratfile, grava, a nediljom popržen krumpir, poprženo meso i zlatna čorba. Priko nedilje je ritko bilo mesa. Gra se kuvo obično sridom, zapržen sa maslom, ako ga nije bilo onda je bilo bez zaprške.
Ruža Pelagić, Đurđevka Vukičević i Miroslava Lugumerski su predstavljale „Bujevačko kolo” iz Sombora. One su pripremile kompletan nedeljni ručak od morki.
– Još jutros u pola 7 smo smo stavili da se kuva supa od morke (sa knedlama i rezancima sečenim sa mamuzama), ona se mora dugo kuvati, ali je zato najkvalitetnija od svih supa. Danas za ručak pored supe pripremili smo sos od višanja i sos od mirođije, za predjelo ležbabu (uzlivancu, ladnjaču) sa kiselim sirom, zatim gibančice (slično savijači) sa orasima i makon, šimi gibanicu i listaru (razvučeno tanko testo slagano sa puno oraha i suvog grožđa), prisnac sa sirom, bareni pirinač sa živinskim bubcima – kaže Ruža Pelagić, profesor u penziji.

E. B.